latinica  ћирилица
07/05/2021 |  10:25 ⇒ 10:26 | Аутор: СРНА

Чубриловић: Сјећање на жртве Јасеновца - наш завјет

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да је сјећање на жртве система логора Јасеновац наш дуг и завјет, те да никада више човјек човјеку не смије да учини такве страшне ствари.
Недељко Чубриловић - Фото: СРНА
Недељко ЧубриловићФото: СРНА

Уочи сутрашњег обиљежавања пробоја посљедњих логораша из највећег и најмонструознијег логора за Србе, Јервреје и Роме у Независној Држави Хрватској, у Доњој Градини, Чубриловић је рекао да је ово мјесто опомене, молитве и завјета да се страшни злочини никада и никоме више не понове.

- Одавање поште невино убијеним жртвама нацизма и учење о Јасеновцу наша је обавеза и једини начин да се спријечи заборав, али и брисање и ревидирање историје о страдању за нацисте, "проказаних" народа - истакао је Чубриловић.

Он је подсјетио да је Народна скупштина у октобру 2015. године усвојила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата и изразио наду да ће Доња Градина ускоро добити спомен комплекс какав заслужује.

Чубриловић је напоменуо да је посебна симболика у томе и што се дан молитве и сјећања на жртве из система логора смрти ове године у Доњој Градини обиљежава дан уочи 9. маја, Дана побједе над фашизмом, саопштено је из Народне скупштине.

- Свим грађанима честитам Дан побједе над фашизмом, који Република Српска обиљежава као републички празник. Антифашизам јесте и мора да буде универзална вриједност и став свих нас спрам једне од најмрачнијих појава у историји човјечанства - поручио је Чубриловић.

Истакао је да су сјећање и антифашистичка баштина наш дуг према прецима чија жртва је била толико велика да не би могли себи да дамо право да на њу заборавимо.

- То је наш дуг и према свим будућим генерацијама како би могле и знале да сваку и најмању назнаку повампирења сличног зла препознају и у коријену спријече и зауставе - нагласио је Чубриловић.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.