Савјет безбједности о раду УНМИК-а
На сједници, којој предсједава Вијетнам, Србију ће представљати министар спољних послова Никола Селаковић којем је ово први пут да учествује на сједници Савјета безбједности УН.
Због пандемије вируса корона сједница ће бити одржана у видео-формату.
У најновијем извјештају генералног секретара УН Антонија Гутереса о раду УНМИК-а као главни политички догађаји у претходном периоду означени су ванредни парламентарни избори 14. фебруара на /самопроглашеном/ Косову и подизање оптужнице Специјалног суда у Хагу против бивших лидера терористичке ОВК у новембру 2020. године.
У извјештају се наводи да су та дешавања успорила дијалог Београда и Приштине уз помоћ ЕУ, те истиче да трајни мир, стабилност и социјално-економски развој на Косову и у региону зависе од одрживог напретка у дијалогу усмереног на нормализацију односа Београда и Приштине.
Иако поздравља јасне изјаве обје стране о важности унапређења дијалога, Гутерес у извјештају, који се односи на период од 16. септембра прошле до 15. марта ове године, истовремено истиче заначај "истинске посвећености" наставку преговора на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине који води ЕУ.
- Упркос спремности странака да се састану и разговарају о неријешеним питањима, Београд и Приштина тек треба да усагласе своје ставове, укључујући и успостављање заједнице српских општина - наводи Гутерес, уз подсјећање да двије стране имају супротстављене ставове о начину рјешавања тих питања.
Гутерес је навео да су тензије ескалирале у новембру због кршења споразума о слободи кретања и аранжмана о званичним посјетама, када су Београд и Приштина одбили да дозволе званичницима да посјећују подручја у Србији и на Косову у вријеме док су људски остаци ископавани на локацијама у близини Рашке у Србији.
- Догађаји су довели до апела ЕУ косовским властима да поштују обавезе у оквиру дијалога - наводи Гутерес у извештају.
У извјештају се помиње и да се Београд успротивио идеји "узајамног признавања", коју Приштина заговара као главни исход било ког свеобухватног споразума, преноси Танјуг.
У овом документу се помиње и да су средином децембра приштински преносни систем електричне енергије и оператор тржишта преузели одговорност од Електромреже Србије за преносни систем на сјеверу Косова, што Гутерес оцјењује као значајан корак напријед у примјени споразума о енергетици који је подржала ЕУ 2013. године.
Гутерес подсјећа да су предсједник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Сјеверне Македоније Еди Рама и Зоран Заев телефоном разговарали о регионалној сарадњи у оквиру иницијативе Мини Шенген, као и да се Приштина није одазвала позиву да учествује на конференцији.
У тексту се напомиње да је на локалним новембарским изборима на сјеверу Косова и Метохије Српска листа освојила 90 одсто гласова, као и да је та странка на ванредним парламентарним изборима одржаним 14. децембра освојила 78 одсто гласова у све четири општине на сјеверу Косова.
У извјештају се помиње да су током предизборне кампање лидери покрета "Самоопредјељење" Аљбин Курти и Вјоса Османи посјетили мјешовито насеље у Сјеверној Митровици што су странке Срба са Космета окарактерисале као провокацију.
Гутерес наводи и да се на Косово и Метохију у претходном периоду вратило 273 припадника невећинске заједнице, који су били расељени унутар и ван Косова, прије свега 223 Срба, 36 Ашкалија, 10 Рома и четворо Албанаца, као и да су судови на Космету донијели пресуде у неколико случајева корупције и ратних злочина.