Писма - потврда да су Степинац и Павелић спроводили исти концепт
Раковић је указао да иза упорних настојања Хрвата да прогласе Степинца за свеца, стоји намјера да оперу своју прошлост и направе спону са Независном Државом Хрватском /НДХ/ као највећом Хрватском у историји.
Коментаришући дијелове Степинчевих писама контроверзном римокатоличком поглавару папи Пију Дванаестом, у којима изражава ставове о усташама, Павелићу, Србима и расним законима, које је објелоданио хрватски историчар Хрвоје Класић, Раковић указује да ти Степинчеви ставови нису непознати.
Он подсјећа да је Степинац и у вријеме Краљевине Југославије говорио да му треба довољан број свештеника да би покатоличио чак и Србију "до Тимока", а не само Србе на простору западно од Дрине.
Објелодањеним наводима, како истиче, нисмо ништа ново добили, осим што смо још једном освјежили потврду о томе шта се дешавало.
- Оно што се спремало вијековима, требало је да доживи свој врхунац у НДХ, а то је да Срби буду побијени, покатоличени или протјерани. Степинац је био духовни поглавник цркве у Хрвата, као што је Павелић био поглавник те НДХ. И они су раме уз раме спроводили исти концепт, а то је да Срба више не буде и да српско православно становништво буде покатоличено насиљем - наводи Раковић.
Он указује да Хрвати, настојањем да Степинац буде проглашен за свеца, желе да оперу своју историју и направе спону са НДХ као највећом Хрватском у историји.
- Њима је НДХ врхунац њихове државности и они желе да амнестирају усташе и НДХ за оно што су радили у Другом свјетском рату. Да од НДХ направе једну државу, која је, како би они рекли, "повијесни врхунац" хрватске државности - то је била највећа Хрватска у историји. И да направе спону с њом - истиче Раковић.
Он објашњава да у Хрватској за сада у уставу немају спону са НДХ, али су низом правних корака те споне направили.
- Свим тим лажним исказима и налазима, они имају намеру да преко Степинца оперу своју историју и сперу са себе љагу која им је с правом наметнута у светској заједници да су вршили плански геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима - напомиње Раковић.
Он упозорава да, иако се чињенице не могу негирати, потребно је бити обазрив, јер је Степинчева канонизација за вријеме овог папе само заустављена.
Према његовим ријечима, ако папа не врати процес канонизације Степинца на почетак, ризикује се да неки сљедећи папа или први наредни, само потпише ту одлуку која је "стигла само до потписа папе".
- Ако би овај папа вратио процес на почетак на основу нових докумената, а има још сигурно изричитијих докумената у ватиканском архиву, онда би то било трајно заустављање канонизације Степинца. Ако то не уради, онда постоји могућност да Хрвати наставе истим путем ка прању своје врло опскурне прошлости у вријеме НДХ, па и овог, њиховог такозваног домовинског рата када су етнички почистили Србе - закључује Раковић.
У изводима из Степинчевих писама које је објавио Хрвоје Класић, Степинац се 14. јуна 1941. године залаже да Света столица призна НДХ и указује да се "води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима".
Степинац у писму истиче како је увјерен да би "када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици били посве ликвидирани из Хрватске".