latinica  ћирилица
03/03/2021 |  13:32 ⇒ 20:10 | Аутор: СРНА

Брод: Сјећање на страдале током хрватске агресије 3. марта 1992. (ФОТО/ВИДЕО)

Начелник општине Брод Зоран Видић рекао је данас да је 3. март подсјетник на цијену коју су Брођани и општина морали платити 1992. године, када је Хрватска војска извршила агресију на ову локалну заједницу, да би били у позицији у којој се данас налазе.
Брод - сјећање - Фото: СРНА
Брод - сјећањеФото: СРНА

- На нама млађим генерацијама је да сачувамо истину од заборава, да научимо и будуће генерације шта се дешавало 1992. године са циљем да нам се такве ствари не дешавају у будућности - рекао је Видић у мјесној заједници Бродско поље један, гдје је обиљежено 29 година од агресије Хрватске војске на ову локалну заједницу.

Видић је рекао новинарима да вјерује да ће уз овакав рад Борачке организације и подршку локалне самоуправе, уз учешће установа образовања, успјети да науче будуће генерације шта се дешавало, с циљем да се догађаји од прије 29 година никада не понове.

Поводом агресије Хрватске војске 1992. године данас је служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама рата, те положени вијенци испред спомен-обиљежја у мјесној заједници Бродско поље један.

Окупљенима се обратио предсједник Скупштине Борачке организације Радослав Кокић, који је подсјетио да је 3. март 1992. године датум када је на тадашњи Босански Брод и БиХ извршена агресија од јединица из Славонског Брода.

Брод - служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама рата (Фото: Срна)

- Трећег марта је заузет ужи центар града и Станица полиције. Линија одбране успотављена је Стадионском улицом, гдје су претежно живјели Срби. Овај датум је и најава злочина који ће се догодити у Сијековцу, а од јединица које су ушле 3. марта. Складиште робне куће је претворено у логор и виђенији Срби су тамо затворени - изјавио је Кокић новинарима.

Према његовим ријечима, од 3. марта до потпуног протјеривања Срба са простора општине погинуло је 85 припадника тадашњег Територијалног састава одбране и 33 млада војника ЈНА која су се нашла на простору ове локалне заједнице.

Мара Маринковић је у рату изгубила сина Дејана, којег је пронашла након 15 година и сахранила.

- Био је војник Југословенске војске, дошао је на одсуство и није се могао вратити у војску, већ се придужио Врањском батаљону. Био је заробљен и одведен у Славонски Брод, рањен у руку, а тамо су га убили и по ДНК анализи сам га пронашла и сахранила након 15 година. Тужно је мајци увијек и тако ће и бити. Захвалност Борачкој организацији што нас окупи и не заборављају мајке погинулих - додала је Маринковићева.

Предсједник Предсједништва општинске Борачке организације Зоран Видић рекао је да је 3. март у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.

- Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод - Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске војне снаге заједно са 108. Бригадом Збора народне гарде /ЗНГ/ заузеле центар града -  изјавио је Срни Видић.

Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм "Од страдања до слободе Брода".

Вијенце испред спомен-обиљежја положиле су породице убијених бораца и цивилних жртава рата, делегација мјесне и општинске Борачке организације, Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода, те делегација општине Брод.

Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.

Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем једностраног референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.

По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманске коалиције потпомогнуте снагама ХОС-а из Славонског Брода.

Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.

Напад на Брод 3. марта био је увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу убили су девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године.

Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године када је генерал Славко Лисица осмишљеном војном акцијом предводио јединице које су ослободиле подручје општине Брод.