latinica  ћирилица
28/02/2021 |  08:56 ⇒ 10:05 | Аутор: СРНА

Лукић: Срби су у самозаштити били присиљени да створе Српску

Први Устав Републике Српске написан је у матрици либералне уставности, са ваљаним каталогом слобода и права човјека и грађанина и примјереном организацијом државне власти и задовољава потребе Републике Српске, а нови би имао смисла само ако Српска постане самостална држава или се припоји другој држави, изјавио је Срни правни експерт и један од твораца овог устава Радомир Лукић.
Радомир Лукић - Фото: РТРС
Радомир ЛукићФото: РТРС

Лукић је истакао да је Република Српска сада ту и да нема повратка на старо, да нас догађаји из 1991. и 1992. године, те од грађанског рата у БиХ наовамо утврђују у том увјерењу и тој одлуци.

Професор Лукић је подсјетио да су децембар 1991. јануар и фебруар 1992. године били веома тешки мјесеци за Србе у БиХ.

- Ту, преко пута, у Хрватској, су гледали срозавање српског народа, до тада конститутутивног народа у тој југословенској републици, на ниво понижене, невољене и мрске националне мањине, као и злочине над Србима у Госпићу, Пакрацу, Загребу, Осијеку... - рекао је он.

На другој страни, додао је Лукић, доживљавали су осионост муслиманско-хрватске политичке и националне коалиције, која је Србе и њихову конститутивност и уставни значај и положај у БиХ потпуно негирала и узимала себи за право да одлучује о државној судбини БиХ и историјској и политичкој судбини Срба у БиХ.

- Као да Срба није ни било, као да не постоје не само у политичком и уставном смислу, већ и у егзистенцијалном смислу, као да су нежељена национална мањина. Имитирали су у свему Хрватску. Донијели су и декларацију о суверености БиХ, не само без Срба, већ и поред њиховог изричитог противљења. Били смо на тој равни понижени, омаловажени, негирани, потиснути у далеку позадину - рекао је професор Лукић.

Према његовим ријечима, ако се томе дода и пристрасно и незналачко или, чак, можда зналачко и свјесно учешће Европе и САД у југословенској уставној и политичкој кризи, а у БиХ посебно, онда се добија права слика стања у јануару и фебруару 1992. године.

Лукић, који је професор Правног факултета на Палама, рекао је да је, суочен са таквим грубим негирањем и политичком и уставном десубјективизацијом која му се намеће, српски народ унисоно, једнодушно, одлучио да се таквим поступцима и трендовима и унапријед донесеним одлукама супротстави и да се бори са свој историјски, политички и уставни субјективитет - разумно и постепено.

У том смислу, подсјетио је, прво је 9. јануара донесена Одлука о проглашењу Републике српског народа БиХ.

Лукић је појаснио да је њена једина сврха у том часу била да покуша да уразуми Европу и САД, али и муслимане и Хрвате, да се зауставе у свом походу на отцепљење Социјалистичке Републике БиХ од СФР Југославије или да се барем заустави у сваком смислу прерано признање државне самосталности БиХ док се не пронађе модус вивенди њеног уставног уређења, зато што Устав СР БиХ из 1974. године није нити икада може да буде тај модус вивенди, нити он има интегративну снагу за то.

Њему су, по оцјени Срба из БиХ, недостајали елементи консоцијативне демократије, односно елементи чврсте националне равноправности, паритета, заштите виталних и националних интереса и вета, као и нова територијално-политичка подјела БиХ.

- Тај први апел за разум, реалност, трезвеност, узајамно поштовање и уважавање, за кочење спровођења нереалних идеја и замисли није успио. Нико се на њега није обазирао. Чак је и Бугарска почетком јанауара 1992. године признала државну самосталност БиХ. Овај чудан факт многи заборављају данас - навео је Лукић.

Према његовим ријечима, сврха постојања радне подгрупе за БиХ у оквиру Мировне конференције за бившу Југославију изгубила је свој смисао, а напори њеног медијатора Жозе Кутиљера за договарање устава БиХ су грубо и глупо минирани.

- Муслимани и Хрвати у свом политичком и националном савезу, осокољени ставовима Европе и САД, подстрекнути ничим утемељеним мишљењем број четири тзв. Бадинтерове комисије и даље настављају да нас све вуку у грађански рат, мислећи да на превару и брзину могу да ријеше један проблем који се ријешити може само сагласном вољом Срба, Хрвата и Муслимана, а никако сагласниом изјавом воља само Муслимана и Хрвата. Бх. воз је, дакле, незадрживо јурио у провалију грађанског рата свих против свих - нагласио је он.

У таквој ситуацији, додао је професор Лукић, Срби су се одлучили за други сигнални корак, за израду нацрта Устава Републике српског народа БиХ.

- И он је сачињен. Посљедњу редакцију урадили смо професор др Гашо Мијановић, тада наујугледнији уставни правних и теоретичар у БиХ, и ја. Нас двојица смо написали и Одлуку о проглашењу Републике српског народа БиХ. Он је написан у матрици либералне уставности, са узорном уставном техником, са модерним уставним начелима, са ваљаним каталогом слобода и права човјека и грађанина и примјереном организацијом државне власти - напоменуо је један од твораца првог Устава Српске.

Он је додао да је Устав ову републику одређивао као саставни део СФР Југославије, а касније СР Југославије.

- Надали смо да ће овај текст да коначно уразуми друге домаћи и стране актере југословенске и бх. кризе и да ће озбиљни разговори о уставном уређењу будуће самосталне БиХ отпочети. Међутим, ни то није било довољно да се и домаћи и страни актери окрену објективности, мудрости, уздржаности, толеранцији, елиминацији идеолошких предрасуда, мудрости, доброј вољи - констатовао је експрет за уставно право.

Умјесто тога, указао је, слиједило је убрзавање процеса прераног признања БиХ и није било другог пута до провођења, односно оживотворења како Одлуке о образовању Републике српског народа БиХ, тако и њеног Устава.

- Када послије оволиког броја година од тих дана добро размислим, могу само да кажем хвала муслиманима и Хрватима, те Европи и САД што су својом себичношћу, једностраношћу, пристрасношћу, прерасудама, немудрости, као и противправним поступцима присилили нас Србе да образујемо своју Републику Српску - истакао је Лукић.

Према његовим ријечима, да су били мудрији, поштенији, склонији да поштују традицију и уставну историју ових простора, Републике Српске највероватније не би било.

На неки начин, оцијенио је професор Лукић, они су највише допринијели стварању Републике Српске, јер су принудили Србе да се у самозаштити окрену њеном стварању.

- Она је сада ту и повратка назад на старо нема. Догађаји из 1991. и 1992, те од грађанског рата у БиХ наовамо нас утврђују у том уверењу и тој одлуци - рекао је Лукић.

Он је констатовао да постојећи Устав задовољава потребе Репубике Српске, а нови има смисла само ако Република Српска постане самостална држава или се припоји другој држави.

Лукић је указао да оно што је "донио" високи представник може бити преиспитано.

- Вријеме када је он овдје жарио и палио, радио шта је хтио, вријеме када је глумио уставотворца, законодавца, владу и суд, када је био нелегитмна, неизабрана, ненародна, недоговорна и свемоћна сила која је радила шта је хтјела, са армијом бјелосвјетских бирократа, је неповратно иза нас. Страх је иза нас, пред нама је вријеме слободе, одлучности, самопоштовања и дијалога са другим на потпуно равноправним основама - поручио је Лукић.