latinica  ћирилица
01/12/2020 |  10:12 ⇒ 10:29 | Аутор: СРНА

Лукић: Дошло вријеме да се оконча мандат ОХР-а

Професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево Радомир Лукић изјавио је да је дошло вријеме да се мандат ОХР у БиХ оконча не само због поступака, ријечи и једностраних ставова високог представника Валентина Инцка, већ и зато што је дошло вријеме да судбину БиХ преузму три народа и два ентитета који су је послије њеног тоталног распада у марту 1992. године опет "саставили" и уставно уредили, односно посложили у Дејтону.
Радомир  Лукић - Фото: РТРС
Радомир ЛукићФото: РТРС

- Цинична је и незналачка Инцкова тврдња да мандат ОХР-а и њему лично, према његовом схватању, наводно својим лошим поступцима и ставовима само продужавају Русија и Република Српска. Република Српска само хоће да постоји, хоће да задржи своје име, да означава историјске догађаје и дане, а не измишљене дане и догађаје, хоће да има надлежности које има према слову Устава БиХ, а неће да јој се оне на силу, претњама и уценама одузимају - рекао је Лукић Срни.

Он је нагласио да Срби желе да уживају своја колективна историјска, политичка и културна права и неће да се икада више понови ситуација из 1992. године када су били политички негирани, понижени и угрожени, миноризовани зарад хрватско-муслиманске коалиције и њене мајоризације над Србима, коалиције која је сама одлучила о отцјепљењу БиХ од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, без сагласности Срба и споразума са њима.

- Инцко би хтио да на мала врата врати Устав БиХ из 1974. године, хтио би да "калајише" БиХ, као што је то неуспешно радио негда Бењамин Калај. Међутим, то није могуће. Постојећи Устав БиХ је данас њен једино могући устав у миру и биће то, не само још доста дуго, него и трајно - тврди овај експерт за уставно право.

Други устав, упозорио је Лукић, могућ је само уз нови рат и пораз неког од три конститутивна народа или уз преварне или насилне, ненародне "инсталације" неких нових, наводно, прогресивних елита.

Према његовим ријечима, Инцко је једностран у својим оцјенама, унитаристички настројен, мислећи да је то једини модус опстанка БиХ, не схватајући да то води њеном брзом нестанку у пламену различитих врста сукоба.

Лукић каже да високи представник не може и не смије да буде "раме за плакање" оних који заједно с њим сањају унитарну државу са, попут Кинеског зида, неким непрелазним "босанским зидом" према Србији, Хрватској и Црној Гори.

- Његов унитаризам, његова једностраност, његова неутемељена, предумишљајна и осиона критика Републике Српске и њеног руководства дисквалификује њега самог за место неког медијатора, а не коначног, врховног, неодговорног и недодирљивог децизионисте у примени Дејтонског мировног споразума - констатовао је Лукић.

Он је подсјетио да је прије њега свој политички империјални примитивизам и војничку агресивност са мјеста високог представника на БиХ лучио Педи Ешдаун.

- Пре њега је своју осведочену одбојност, тик уз или чак иза граница мржње исказивао Кристијан Шварц Шилинг...да не дужимо са једностраношћу и правним насиљима које су вршили њихови претходници. Због тога таквој институцији која је изнад Устава БиХ, изнад међународноправних инструмената за заштиту људских индивидуалних и колективних права нема више места у БиХ - истакао је Лукић.

На питање да ли ће западне силе пристати да се приступи окончању мандата високог представника у БиХ, он мисли да неће, имајући у виду сву жестину савременог западног обрушавања на Русију.

- Иако те државе знају да је улога коју је себи самовласно прибавио високи представник, уз њихову несебичну помоћ, антидемократска и контрапродуктивна, они тврдоглаво такав свој став неће мењати као што нису ни мењали свој став о наводној дисолуцији, односно распаду СФР Југославије, иако је очигледно било да се ради о сецесији, па су довели до грађанског рата. А како ће нама и даље бити са високим представником који је уједно и император, и султан, и шах, и вицекраљ у БиХ, видећемо. У сваком случају - не добро - констатовао је Лукић.

Коментаришући Инцкову најаву да ће у БиХ бити донесен закон о забрани негирања геноцида, Лукић је рекао да то просто није могуће, како суштински, једнако тако ни теоријски, а ни практично, ни сада, а ни било када.

- Дакле, не како Инцко каже "када-тада" већ никада. Не зато што негирам тежак ратни злочин, већ зато што се није радило о геноциду. Геноцид у схватању Међународног трибунала за бившу Југославију није једнак геноциду нирнбершког и токијског трибунала. А геноцид у схватању ова два потоња трибунала је образац дела геноцида који треба слиједити. У супротном, било који тежак злочин може вољом неког трибунала бити претворен у геноцид - појаснио је Лукић.

Он је додао да послије тога слиједи крајње политизовање одлуке неког таквог трибунала и извлачење закључака који се извући не могу, све до коначног да је нека творевина геноцидна.

- Ја нисам извршио геноцид и хоћу да Република Српска постоји. Таквих као ја је много, много у Српској. И нисмо у заблуди из незнања или због лошег процењивања - поручио је Лукић.