У току статусна конференција у процесу против лидера тзв. ОВК
Представник Специјализованог тужилаштва тзв. Косова саопштио је да се настављају одређене истражне радње у процесу против Тачија, јер је одређен број њих тек почео када је ухапшен и када су извршени претреси и заплијењен обиман доказни материјал.
Он је истакао да је Тужилаштво спремно и да суђење може усокоро да почне, као и да ће у наредне двије недјеље одбрани доставити мање редиговану оптужницу и обиман доказни материјал како би могли да започну своје истраге у корист одбране.
Главни адвокат одбране Денис Хупер рекао је да за разлику од тужилаштва које је обавило обимне истраге у најмање пет година, одбрана за то није имала времена, преноси Тањуг.
- Треба нам најмање 18 мјесеци да почнемо да размишљамо о почетку суђења. Апсурд је почети у јуну сљедеће године, реалније је да то буде јун 2022. године - рекао је Хупер указујући на сложеност и обимност предмета.
Са њим се слажио и бранилац Кадрија Весељија адвокат Бен Емерсон, који је рекао да одбрана још не зна ни које се конкретне оптужбе окривљенима стављају на терет, јер је оптужница редигована.
Тачи, Краснићи, Весељи и Сељими не присуствују статусној конференцији у судници, већ је прате путем видео-линка из притворске јединице.
Шест њихових бранилаца учествује у конференцији, такође, путем видео-линка, а само је један у судници, као и специјализовани тужилац Џек Смит са помоћницима.
Специјализовано тужилаштво тзв. Косова обавјестило је суд поднеском да посједује више од 103 изјаве свједока против Тачија и осталих чланова Главног штаба ОВК, на чијим се свједочењима, поред осталих доказа, заснива оптужница.
Из Тужилаштва су навели да посједују 1.842 доказа против оптужених, које ће представити током предстојећег суђења.
Тужилаштво посједује и више од 40.000 страница доказног материјала, извјештаја, фотографија, више од 20 сати аудио материјала и друго.
Тачи и остали први пут су прошле седмице пред судијом за претходни поступак негирали кривицу по свих 10 тачака оптужнице, која их терети по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човјечности у удруженом злочиначком подухвату.
Изручени су Хагу 4. и 5. новембра и смјештени у притворску јединицу.
У оптужници се наводи да су кривична дјела која им се стављају на терет извршена у периоду - најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више мјеста на Космету, као и у Кукешу и Цахану, у сјеверној Албанији.
Они се у шест тачака оптужнице терете за злочине против човјечности - прогон, затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство и присилни нестанак лица.
У четири тачке оптужнице терете се за ратне злочине - противзаконито или произвољно хапшење и лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Према подацима из овог предмета који су објављени, у периоду који обухвата оптужница, Тачи је био на челу дирекције терористичке тзв. ОВК за политичка питања и за информације.
Крајем марта 1999. Тачи је постао предсједник Привремене владе самопроглашеног Косова и врховни командант тзв. ОВК.
У истом периоду Кадри Весељи био је члан дирекције тзв. ОВК за политичка питања и начелник обавјештајне службе тзв. ОВК. Већ крајем марта 1999. године по формирању Привремене владе, нашао се на челу Обавјештајне службе тзв. Косова и постао министар за обавјештајну дјелатност у Привременој влади.
Реџеп Сељими се у периоду из оптужнице налазио на дужности начелника дирекције тзв. ОВК за операције. У августу 1998. године био је главни инспектор терористичке тзв. ОВК. Крајем марта 1999. године када је формирана привремена влада постао је министар за јавни ред, односно министар унутрашњих послова.
Јакуп Краснићи је био члан дирекције терористичке ОВК за политичка питања и званични портпарол терористичке тзв. ОВК. Касније током 1998. године званично је именован на дужност замјеника команданта тзв. ОВК. По оснивању привремене владе, Краснићи је постао њен портпарол.
Према наводима оптужнице, дјела су извршили припадници терористичке тзв. ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима.