latinica  ћирилица
17/11/2020 |  14:44 ⇒ 14:45 | Аутор: СРНА

Брнабић: Поносни на дугу историју заштите интелектуалне својине

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас, поводом обиљежавања 100 година постојања Завода за интелектуалну својину, да је Србија поносна што има дугу историју заштите интелектуалне својине.
Ана Брнабић (Фото: N1) -
Ана Брнабић (Фото: N1)

Брнабићева је у писму директору Завода Владимиру Марићу нагласила да Влада поклања велику пажњу развоју и заштити интелектуалне својине.

Она је истакла да интелектуална својина представља један од кључних алата за трансформацију домаће привреде из раста заснованог на радно интензивним инвестицијама ка привреди заснованој на знању, иновацијама и креативности, саопштено је из Владе Србије.

Према њеним ријечима, у основи те трансформације лежи интелектуална својина, а она је најбољи примјер за брзи раст и велики значај домаћих креативних индустрија

Завод за интелектуалну својину Србије обиљежава 100 година постојања у знак сјећања на 15. новембар 1920. године, када је насљедник пријестола тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александар Карађорђевић донио Уредбу о заштити индустријске својине.

Том уредбом је установљена Управа за заштиту индустријске својине, која је била самостално државно надлештво под министром трговине и индустрије.

Први предсједник Управе, која се од настанка бавила пословима заштите патената, жигова и индустријских модела и узорака, био је доктор права Јанко Шуман.

Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је за проналазак строја за печење ракије на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада.

Први патент који је одобрила Управа био је патент регистрован под бројем седам за проналазак "Сама себе љуљајућа колијевка", на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.

Управа за индустријску својину радила је без прекида и за вријеме њемачке окупације, да би након Другог свјетског рата дошло је до промјена концепције у обављању послова индустријске својине.

Од 1981. године Заводу је додијељена надлежност и у области заштите ознака географског поријекла, тако да су прве регистроване ознаке поријекла биле за вина са Пељешца - Дингач и Поступ.

Завод је у својој дугој историји пратио судбину осам држава /од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије/ у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, а од 1994. године и за послове који се односе на ауторско и сродна права.