latinica  ћирилица
28/10/2020 |  08:51 ⇒ 12:07 | Аутор: СРНА

Лавров: Наставак страног надзора - понижење за БиХ

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да Русија не препознаје никакву практичну потребу за високим представником у БиХ, чија је функција одавно исцрпљена, те да постоји чак и нешто понижавајуће у томе да једна суверена и независна земља и даље остаје под спољним надзором.
Сергеј Лавров (Фото: Sputnik / Vladimir Astapkovič) -
Сергеј Лавров (Фото: Sputnik / Vladimir Astapkovič)

Лавров је истакао да је вријеме да се то приведе крају те да сва одговорност за будућност земље припада само њеним народима.

За Глас Српске рекао је да би односе Русије са БиХ окарактерисао као пријатељско партнерство, те напоменуо да ће сљедеће године бити обиљежено 25 година од њиховог успостављања.

- У релативно кратком периоду заједничким напорима заиста смо успјели да изградимо стабилан систем веза заснованих на прагматизму, обостраном поштовању, узајамном разумијевању о великом броју питања. Немамо неријешених проблема. Одржава се напредан политички дијалог, пружа се узајамна подршка на мултилатералним платформама. Придржавамо се подударних или веома блиских ставова о кључним међународним питањима. Једногласно подржавамо недопустивост ревизије општеприхваћених резултата Другог свјетског рата, досљедно се противимо било којим формама и манифестацијама неонацизма - навео је Лавров.

Он је истакао да се развија практична сарадња, да је Русија један од водећих спољнотрговинских партнера БиХ, те да се налази међу првих десет земаља по обиму директних страних улагања у локалну привреду.

- Највећи руски економски оператери - Зарубежњефт, Гаспром, Збербанка обезбјеђују не само стотине радних мјеста у БиХ, већ и вишемилионске приходе од плаћања пореза. Русија је поуздан снабдјевач природним гасом за БиХ. Заузврат, наше тржиште је отворено за ваше воће и поврће, расте интерес према садницама воћарских култура произведених у БиХ, наставља се рад на обезбјеђењу испорука меса и млијечних производа. Успостављена је културна и хуманитарна сарадња на многим пољима. Наиме, јачају се везе у сфери образовања, организују се концерти, изложбе и други догађаји - рекао је Лавров.

Лавров каже да је Рисији посебно драго да расте број партнерских контаката између административних јединица двије земље и да је на тај начин очито дубоко узајамно интересовање за јачање свестраних односа.

- Сматрам да потпуно подударање како структуре, тако и суштинског садржаја наших односа дејтонским посебностима БиХ остаје кључни фактор успјеха. Рекао бих да је то потврда одрживости и функционалности административног система БиХ предвиђеног Мировним споразумом. Потребно је поштовати одређена правила без покушаја да буду заобиђена или распакивана - нагласио је Лавров.

Лавров истиче да Русију са Републиком Српском уједињују блиске историјске и културне везе и да цијене заиста братско узајамно разумијевање те нагласио да Русија, као једна од држава гараната Мировног споразума, потпуно подржава дејтонски статус Српске и њена уставна овлашћења.

- Није тајна да знатан дио практичне сарадње са БиХ представља сарадња с Републиком Српском. Наши предузетници показују интересовање за индустријски потенцијал Српске. Разматра се прикључивање Русије пројектима гасификације. При томе, желио бих посебно нагласити да таква кооперација није усмјерена против било кога. Имамо намјеру да и убудуће подстичемо свестрано унапређење и проширивање веза са Српском - рекао је Лавров.

Када је ријеч о изјавама да је Дејтонски мировни споразум застарио и да га је потребно мијењати, Лавров је нагласио да се то обично покреће из иностранства.

- Очигледно је да су правила утврђена у Мировном споразуму 1995. године у супротности са нечијим интересима и спречавају спровођење смјерница које се намећу споља. Никако то не сматрамо довољним разлогом за разговор о ревизији Дејтона који већ четврт вијека успјешно обезбјеђује мир, безбједност и стабилност у БиХ и региону у цјелини - напоменуо је шеф руске дипломатије.

Штавише, истиче Лавров, трајна вриједност Мировног споразума лежи у чињеници да је он прецизирао особине унутрашњег уређења БиХ, утврдио уставни положај два ентитета, разграничио сфере одговорности међу нивоима власти, гарантовао једнак статус три конститутивна народа, обезбиједио верификовану шему за остваривање њихових националних права, укључујући право вета ради заштите виталног националног интереса.

Лавров наглашава да задирање у ове темељне постулате значи подривање основа државности БиХ и додаје да се Русија, као један од гараната Мировног споразума, залаже за безусловно поштовање његових основних уставних начела и позива све партнере у БиХ и иностранству да учине исто.

Он наглашава да промјене прихватљиве искључиво као резултат равноправног договора између три конститутивна народа у складу са прописаном процедуром.

- Оно што заиста треба да буде ревидирано, то је присуство Канцеларије високог представника. Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам спољне контроле био замишљен као чисто привремена мјера. Постоји чак и темељна одлука о његовом укидању, која је донесена још 2006. године, али њена примјена стално се одгађа под различитим изговорима. Не препознајемо никакву практичну потребу за високим представником, његова функција је одавно исцрпљена - навео је Лавров.

Он је нагласио да постоји чак и нешто понижавајуће у томе да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савјета безбједности УН и предсједавала Комитету министара Савјета Европе, и даље остаје под спољним надзором.

Лавров самтра да је вријеме да се то приведе крају и да коначно сва одговорност за будућност земље припада само њеним народима.

Говорећи о посјети Бањалуци од прије двије године, гдје је учествовао у церемонији полагања камена темељца за будући руско-српски храм и духовни центар, Лавров је наглсио да му је била велика част да заједно са руководством Републике Српске и српским православним свештенством учествује у тој церемонији.

- Добро се сјећам тог догађаја, срдачног дочека. Наравно да пажљиво пратимо ситуацију, знамо да радови успјешно напредују, захвални смо руководству Српске и Српске православне цркве, Његовом преосвештенству епископу бањалучком Јефрему за допринос реализацији овог важног културног и духовног пројекта. Сматрамо га за пројекат који јесте симбол јачања веза, међусобног разумијевања и сарадње између наших народа. Са своје стране разматрамо различите варијанте учешћа у његовој реализацији, прије свега, у радовима на унутрашњем уређењу - истакао је Лавров.

Наводи да будућност западног Балкана види као територију безбједности, стабилности, развоја и сарадње.

- Полазимо од чињенице да томе не постоји алтернатива. Русија је веома заинтересована за то. Западни Балкан је јединствен у погледу свог геополитичког положаја, историјских и културних особина. Ово би требало обогаћивати, а не стварати проблеме. Увјерени смо да је само дијалог на бази међународног права и узајамног поштовања гаранција просперитета за све земље и народе у региону - рекао је Лавров.

Додао је да је Русија увијек спремна да подржи све конструктивне иницијативе и подухвате који су усмјерени на јачање регионалног мира и стабилности.

Коментаришући оптужбе које све чешће долазе са Запада да Русија шири "малигни утицај" на западном Балкану, Лавров је нагласио да је најзанимљивије што нико не може тачно да објасни у чему се то огледа, те истакао да је "пуно је празних и доконих разговора и инсинуација, али нико није у стању да пружи доказе и чињенице".

- Ма откуд би их узели? Наше опсежне везе са свим земљама региона у различитим сферама развијају се на апсолутно транспарентан начин, оне су потпуно у складу са нормама међународног права. Русија, такође, наставља да одиграва важну улогу у процесу постконфликтног помирења и стабилизације. Очигледно је да се то некоме не свиђа, јер представља препреку остварењу себичних интереса од неких међународних играча који би овај дио Европе жељели претворити у арену геополитичке конфронтације и тиме створити нове линије подјеле. Отуда и спекулације о "малигном утицају" - рекао је он.

Лавров је нагласио да су очити не само неспретни напори да се оцрни политика Русије на Балкану већ и покушаји прикривања сопствених ружних планова.