Да ли ће нови Закон о јавним набавкама БиХ спријечити корупцију? (ВИДЕО)
Пажња стручног тима усмјерена је на поједностављење процедура и смањење трошкова за понуђаче, у складу са европским директивама, јер јавне набавке јесу у темељу европске правне тековине. Циљ директиве ЕУ је прилагодити реалном сектору и стању у БиХ.
- Наравно да ћемо разговарати о свим могућим рјешењима, али од европских директива нећемо одустати, јер то је обавеза према споразуму о стабилизацији и придруживању - истакао је Синиша Тешановић, из стручног тима за израду новог Закона о јавним набавкама БиХ.
Поред обавеза, на европском путу БиХ, на столу је и девет милијарди евра грант средстава из европског економског инвестиционог програма за западни Балкан. Добар дио средстава може припасти БиХ, опет уз услов да се новац троши отворено и јавне набавке уоквире новим законом. Неопходан је политички консензус у БиХ.
- Ако је закон добар за привреду, не видим разлог коме би био препрека да се усвоји. Новац европских пореских обвезника мора бити трошен транспарентно, они имају примједбе на начин како су њихова средства трошена у неким земљама - поручио је Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ.
За иновирање закона о јавним набавкама БиХ, залаже се и српски члан Предсједништва БиХ и упозорава на значај договора о овом питању.
- Закон о јавним набавкама који је наметнуо високи представник показао се као катастрофалан. Заробио је све људе у БиХ, отворио највећу криминалну и корупционашку браншу. Треба да буде промијењен, али неће бити само да би задовољио бирократију, мора одражавати суштину БиХ, потребе привреде и становништва - рекао је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
И економисти упозоравају да би морао бити пресудан глас пословне заједнице, јер су искусили недостатке постојећег закона, попут интерног оглашавања позива или критеријума погодних само за пробране понуђаче.
- Транспарентност најбоље осликава поступак, провођење процедура. Контрола би сигурно спријечила злоупотребе - истакао је Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Републике Српске.
И не би се дешавало да понуђач поступи по инструкцијама Агенције за јавне набавке, а Канцеларија за жалбе оспори понуду. Неријетко је и цијена била одлучујући критеријум, мада је јасно да ће изостати квалитет производа или услуге. Чак и постојећи Закон о јавним набавкама БиХ има одређен степен усаглашености са европским директивама, али очито и законске рупе, које се могу попунити уважавањем оних којима је и намијењен, реалном сектору.