Предсједници Српске реплика насловне стране књиге из 1519. године (ФОТО)

Предсједници Српске реплика насловне стране књиге Горажданске штампарије (Фото:Instagram)

Реплику насловне стране књиге предсједници Српске поклонио је декан Академије ликовних умјетности у Требињу Веселин Брковић.

У Храму Светог Георгија у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин је основао прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах послије цетињске.

У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, кад је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунију.

- Књиге штампане у Горажданској штампарији јасно показују да је српски народ, иако у тами општег ропства под Турцима, успијевао да своју духовност и националну идентификацију сачува и прати развој свјетског штампарства - навела је предсједница Српске у објави на Инстаграму.

      Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

У Горажду је 1519. године штампана књига Служабник гораждански. Била је то друга штампарија на Балкану, послије Цетињске. Данас сам добила на поклон реплику насловне стране ове књиге од декана Академије ликовних умјетности у Требињу, господина Брковића. Занимљива је прича како се нашла ова штампарија у Горажду прије чак 500 година. Као што знамо, Јохан Гутенберг је конструисао прву штампарску машину 1450. године и тај изум је почео да се шири по Европи. У то вријеме, Божидар Љубавић из Горажда био је успјешан и угледан трговац који је схватао потребу за штампаним српским књигама, како би српска култура имала већи потенцијал за очување и ширење у вријеме најезде Турака. Он је послао своја два сина у Венецију да изуче штампарски занат. Била су то браћа Теодор и Ђурађ Љубавић. Теодор је био монах и свештеник, који је у овај подухват унио своју љубав према вјери. Браћа Љубавић су неко вријеме провела у Венецији и изучили занат. Ђурађ је преминуо у Венецији, а потом је његов брат пренио машинерију у Горажде. Тако је почела са радом ова штампарија. Посебно је битно то што су браћа направила комплет слова на ћирилици, са свим варијацијама (лигатурама), и типографским орнаментима, што је омогућило продукцију ћириличних књига које изгледају веома модерно опремљене за оно вријеме. Књиге штампане у Горажданској штампарији јасно показују да је српски народ, иако у тами општег ропства под Турцима, успијевао да своју духовност и националну идентификацију сачува и прати развој свјетског штампарства.

Објава коју дели Жељка Цвијановић (@zeljka.cvijanovic) дана 12. Окт 2020. у 2:33 PDT