Свијет позива на обуставу ватре у Нагорно Карабаху

У обје земље проглашено је ратно стање. Погинуло је 17 јерменских војника, а рањено више од 100.

Уједињене нације позвале су двије стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима. Тренутни прекид сукоба траже Москва, Вашингтон и Брисел, док Анкара оптужује Јерменију и најављује пуну подршку Азербејџану.

Борбе у Нагорно Карабаху које су трајале током ноћи, настаљене су и јутрос. Власти непризнате републике кажу да су успјели да врате положаје које су претходно изгубили. Обје стране тврде да су нанијеле нове губитке противнику.

Независни извори говоре о 23 погинулих, међутим, стварни број жртава тешко је утврдити. У међувремену рањени пристижу у болнице на обје стране. У Степанакерту, административном центру отцијепљеног региона, на мети артиљерије била је и дјечија болница.

- Имамо око 30 рањених, операције су у току. Неке пацијенте смо морали да евакуишемо у бункер. У болници су остали они које не смијемо да помјерамо - рекао је доктор у болници у Степанакерту.

Док се лидери Јерменије и Азербејџана међусобно оптужују ко је први почео, ратно стање је проглашено, а мушко становништво позвано на мобилизацију.

- Нека се Бог смилује на наше мученике, њихова крв неће бити узалудна. Ако буде потребно, можемо да уђемо на територију Јеремније. Јерменија жели да окупира територију Азербејџана, они раде све да би поткопали преговоре и у томе успијевају - рекао је Илхам Алијев, предсједник Азербејџана.

Азербејџан све ове године отворено подржава Турска, док иза Јерменије стоји Русија која се нуди као медијатор и могући посредник у преговорима. Власти Нагорно Карабаха истичу да је војска Азербејџана током напада користила турске авионе Ф-16 који се у Азербејџану због војних вежби.

- Ширење сукоба на Јужном Кавказу може да има несагледиве посљедице. Може да се прошири ван граница региона и да угрози међународну безбједност. Позивам међународну заједницу да искористи свој утицај и спријечи мијешање Турске, што би дестбилизовало ситуацију у региону - истиче Никол Пашињан, премијер Јерменије.

Генерлани секретар Уједињених нација, Антонио Гутерес позвао је обје стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима. Сличан апел стигао је и из НАТО.

- Пажљиво пратимо ситуацију. Имамо добре односе у том региону, видјећемо да ли можемо да зауставимо сукобе - рекао је амерички предсједник Доналд Трамп.

Сукоб Азербејџана и Јерменије око спорног региона, који је почео 1988. године, а ескалирао у рат 1992. завршен је двије године касније, без обуставе ватре, али без јасног договора. Сви покушаји преговора су пропали.

Посљедњи сукоби представљају први већи конфликт од 2016. године између двије сусједне земље, због области коју су совјетске комунистичке власти поклониле Азербејџану, иако је у том тренутку у њој живјело 96 одсто Јермена.

Нагорно Карабах има стратешки положај кроз који пролазе међународни цјевоводи са нафтом и гасом.