"Стабилност Владе Српске мотив напада из Сарајева на премијера Вишковића"
Ни двије године након избора ФБиХ није конституисала власт, док у Кантону Сарајево криза око фукционисања власти због сукоба унутар СДА, али и са другим политичким партијама, траје у континуитету.
С друге стране, Република Српска има потпуно стабилне институције власти, које су се у пандемији вируса корона, која још увијек траје показале као изузетно функционалне. Управо та стабилност институција власти Републике Српске довољан је мотив да се покрене својеврсна пропагандна машинерија са јасним задатком да ни из чега створи наведени случај и врши притисак на Тужилаштво да исфорсира поступак.
Портал banjaluka.net урадио је детаљнији преглед активности, мјера и одлука Владе Републике Српске које су допринијеле да се у значајној мјери одржи економска и политичка стабилност.
Почетком пандемије Влада међу првима у региону кренула је са увођењем мјера са циљем заштите становништва, али и привреде у Републици Српској.
Уредба о враћању цијена на претходни ниво, као и њихова контрола, те уредба о одређивању марже приликом формирања цијена нафтних деривата само само су неке од мјера донесених за вријеме пандемије, а са циљем заштите потрошача од злоупотребе.
Томе треба додати и подршку тренутној ликвидности привреде кроз мјере банака за ублажавање негативних ефеката екононских посљедица вируса корона, међу којима се истичу мораторијуми на отплату кредита. Поред тога, привредницима је у условима пандемије, а на основу мјера подршке било омогућено и одгађање плаћања пореских обавеза.
Ипак, значајно мјесто и фокус рада премијера Вишковића од именовања на ту функцију заузима очување запослености и отварање нових радних мјеста, кроз различите пројекте запошљавања и самозапошљавања.
Закон којим се послодавци стимулишу за повећање плата радницима, подршка домаћој привреди кроз додјелу средстава пословним субјектима који су погођени пандемијом вируса корона само су неки од законских упоришта оваквих тврдњи.
Да су мјере Владе имале директног утицаја на повећање плата радницима свједоче и статистички подаци, који за период од јула до децембра 2019. године кажу да се за подстицаје ове врсте пријавило 450 привредних субјеката за 13.000 радника.
За други обрачунски период, од јануара до јула за ову мјеру Владе, донесену на приједлог премијера Вишковића пријавило се 556 привредника, који запошљавају укупно 75.000 радника.
Закључно са 11. септембром за подршку привредним субјектима одобрено је 12,3 милиона КМ и обухваћено 11.823 привредна субјекта.
Већ трећи мјесец заредом просјечна плата у Републици Српској је већа него у ФБиХ. Треба рећи да је недавним поравнањем ПДВ-а ФБиХ дужна да Срској исплати више од 32 милиона КМ до краја године.
Не треба заборавити ни једнократну помоћ здравственим радницима који су дали посебан допринос борби против вируса корона и претрпјели највеће жртве.
Нису заборављени ни они коју су можда не директно, али индиректно, кроз немогућност набавке обртних средстава и повратку пословним активностима након вишемјесечне паузе и блокаде, свакако погођени глобалном пандемијом. Одлуком о издвајању значајних средстава за Гарантни фонд, таквим субјектима омогућен је брз и повољан начин доласка до неопходних средстава. Гарант за таква средства у том случају биће држава.
За подршку привредним субјектима, који су обухваћени уредбама Владе у априлу је одобрено више од 45 милиона КМ. Укупан збир одобрене помоћи до 15. септембра износио је 79,5 милиона КМ.
У односу на редовних 75 милиона КМ средстава планираних буџетом, за пољопривреду је издвојено и додатних 10 милиона из Компензационог фонда и 2,5 милиона из средстава ИФАД-а.
Такође с циљем омасовљавања производње домаћих производа и обезбјеђивања прехрамбене сигурности становништва обезбјеђено је преко 9.000 сјетвених пакета, одгођено је плаћање концесија и закупа, одобрено је суфинансирање капиталних инвестиција, обезбјеђен интервентни увоз пшенице, кукуруза и соје и омогућено кретање свим пољопривредним произвиђачима.
Поред тога, омогућени су подстицаји за 5.373 пољопривредника, као и за све регистроване пољопривреднике који нису пријавили порезе и доприносе за претходну годину. Да би се обезбиједио квалитетан пласман производа покренута је и интернет платформа "Плодови села" и омогућен рад кванташких пијаца и тржница, док су вишкови произведеног поврћа регулисани интервентним откупом.
Дугогодишњи проблем узгајивача са пласманом ријешен је интервентним откупом тржишних вишкова јунади и свиња. За откуп 6.000 јунади, 10.000 свиња и 20.тона разног фонда издвојено је укупно пет милиона КМ.
Све ово показује да је Република Српска и стабилна, те да је јефтини политички и медијски спинови из Сарајева не могу ни на који начин дестабилизовати.