latinica  ћирилица
19/09/2020 |  11:07 ⇒ 12:29 | Аутор: РТРС

Становници српског повратничког села Шћеница коначно добили асфалт

Становници српског повратничког села Шћеница, у општини Равно, од сада ће моћи лакше до својих домова, јер су коначно добили асфалт. Тек мали број Срба вратио се на своја имања. Електрификација села и путна комуникација неопходан су корак за повратак.

Ни 25 година након рата, повратак Срба у федералну општину Равно није завршен. Један од разлога је рурално подручје са лошим инфраструктурним условима, који више приличе 19том, него 21вом вијеку. У Шћеницу се вратило тек пет домаћинстава, и то у посљедњих десетак година када је село добило струју. Да је другачије, кажу малобројни мјештани, било би их више.

- Свака инфраструктира значи. Људи би се враћали својим домовима - каже мјештанин Славко Миљак

За асфалтирање пута из буџета општине Равно, још прошле године, издвојено је око 170 000 марака. Финансије за обнову кућа, помоћних објеката, субвенције за попљопривреду, настоје да обезбиједе из донација. Српски представници у општинској власти, кажу да је реализација инфраструктурних пројеката лакша, од како су Требиње и Равно потписали споразум о сарадњи.

- Око килоемтар и 400 метара је нови асфалт, а један километар је пресвлачење. У питању је доанција Електропривреде Српске. Споразумом Требиња и Равног створене су могућности за обнову инфраструктуре - истакао је потпредсједник општинског вијећа Равно Перо Средановић.

Одборник општине Равно Стево Путица је истакао да општина мотивише људе на повратак.

- Код мене у Ораху није било ни струје. Данас дванаест породица долази, а а двије породице стално живе - додао је Путица.

Највећи проблем и даље је електрификација српских села. У претходној години струја је стигла до 4 српска села, али посла је на том пољу још много.

- Тражћеимо и асфалт за Иваницу и још села. И даље је проблем електрифиакција. Потребно је око 10 трафостаница, а три ће обезбиједити Влада Српске - навео је Средановић.

У рату је на подрујчу тадашње општине Требиње страдало 57 српских села. Куће спаљене и порушене, цркве, оскрнављена гробља. Већина села остало је без струје, а готово сва без становника. Улагања у обнову први су услов да опустјели предјели поново оживе.