У Београду отворен легат пјесника Војислава Илића Млађег
Војислав Илић Млађи, кога треба разликовати од познатијег пјесника Војислава Илића, писао је поезију, књижевне критике, преводио са руског, француског и њемачког језика и сврставан је међу водеће умове свог доба.
Уз "Плаву гробницу" Милутина Бојића, Илићеви стихови уклесани су у камен величанственог маузолеја на српском војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој и спадају у најчувеније стихове посвећене солунским борцима.
Управо су његови преводи Србији приближили Пушкина, Љермонтова, Гетеа, Шилера, Молијера, Готјеа, Ламартина и друге великане. Објавио је више од 40 књига и сарађивао у стотинак часописа.
Награда Војислав Илић Млађи додјељује се сваке године њему у част као награда за најбољи сонет на српском језику.
Већину предмета и неколико стотина фотографија за легат поклонила је његова унука Милица Р. Јањушевић на препоруку глумца Милана Цација Михаиловића.
Предсједник Адлигата Виктор Лазић изјавио је да је примљена изузетно богата пјесникова архива, на стотине страница рукописа, дневника и биљежака и стотине фотографија, који ће по први пут сада бити доступне јавности у Адлигату, саопштено је из Адлигата.
Драгоцјена грађа не свједочи само о занимљивој личности пјесника и богатству његовог дјела, које ће се тек истраживати пошто је један део рукописа необјављен и до сада непознат јавности, већ представља важно свједочанство о цјелом једном периоду српске историје - каже Лазић.
Горица Лазић, потпредсједница Удружења Адлигат, оцијенила је да је Илић неправедно скрајнут и заборављен српски пјесник, који је послије Другог свјетског рата избачен из школских програма и лектира зато што је био превише просрпски настројен и зато што је био монархиста.
- Када је запао у дугове, помогао му је лично Михаило Пупин. Али, Пупин није желио да великог пјесника понизи, већ да му од срца помогне. Тако му је достојанствено откупио више стотина примјерака његових књига, а пјесник му се одужио са две пјесме чији су рукописи сада такође у Адлигату, у којима Пупина назива звјездом човјечанства - каже Лазићева.
Јањушевићева је рекла да је одушевљена чињеницом да постоји неко ко жели да сачува културну баштину ове земље и да мирне душе предаје дједово благо.
Овим поводом је Адлигат објавио и посебну брошуру о Војиславу Илићу Млађем која је предата на поклон Адлигату.
Поред рукописа, у неколико наврата у претходне двије године поклањани су и предмети, као на примјер пишчев писаћи сто и уљана лампа, као и нешто сачуваних књига из његове личне библиотеке.
Удружење Адлигат је покренуло иницијативу и да једна улица у Београду понесе име овог пјесника, пренијели су београдски медији.
Удружење Адлигат је потписало протокол о сарадњи са Википедијом, па је отварање легата пропратила стажисткиња Миљана Матић која је урадила квалитетан чланак о овом пјеснику на Википедији, а Удружење је одмах дало дозволе да се и новопридошле фотографије и материјали фотографишу и бесплатно поставе на кориштење најширој јавности.
Војислав Илић Млађи рођен је 7. октобра 1877. године у Ореовици код Пожаревца, а погрешно је често везиван за пјесника Војислава Илића, са којим није у сродству, мада су живјели извјесно вријеме у сусједству на београдској Палилули.
Због истог имена и презимена, чак и средњег слова, а из поштовања према Војиславу Илићу, своме имену придодао је Млађи.
Стихови Војислава Илића Млађег често су били снажни, горљиви и искрено национално обојени, а у њима се јасно могла видети љубав према краљу и вјери.
Овакве тематике утицале су на протјеривање и укидање Илићеве ријечи из српске књижевности након 1945. године.
Међутим, пјесник није доживио ову одлуку. Преминуо је 22. маја 1944. године у окупираном Београду, а сахрањен је на Новом гробљу, у породичној гробници поред своја два рано преминула сина.