Митрополит Хризостом служио на рушевинама манастира Удрим (ФОТО/ВИДЕО)
Порушен у вријеме Аустријско-турског рата манастир Удрим већ 300 година чека обнову.
Од прошле године археолози раде на ископавању порушеног манастира који већ три вијека чека да исприча своју причу.
- Црква је слична манастиру Возућа, добро очувана, иако је у рушевинама неких 300 година. Видимо висине зидова неких три до четири метра са свим неким архитектонским карактеристикама што ће бити од велике помоћи у каснијој реконструкцији. Конак је можда најинтересантније откриће које се налази западном дужином манастира - изјавио је археолог Александар Јашаревић.
Ријеч је о једином оригиналном конаку из 16. вијека на овим просторима, а остаци манастирске цркве говоре да је она имала и старију фазу од 1570. године, тако да ће даља истраживања ријешити мистерију народног предања да је Удрим задужбина краља Драгутина Немањића из 14. вијека.
Како било, изгубљена у забораву ова древна светиња излази на свјетлост историје и обнова манастира од огромног је значаја за цјелокупни српски народ на овим просторима.
- То ће значити много за повратак српског народа овдје, сигурно најважније да они осјећају своју припадност овдје. Они ће живјети можда далеко негдје, којекуда по свијету, али ће долазити овдје и знати да је ово њихова светиња, да су се ту окупљали њихови ђедови, прађедови, да су овдје славили Бога, као што они данас славе - рекао је митрополит дабробосански Хризостом.
И заиста, након тешких ратних рана и протјеривања, Завидовићани су данас расути широм Српске, Србије, Европе и свијета. Али своје коријене и манастире, поручују, никад неће заборавити. Зато су и посебно заинтересовани за обнову Удрима.
- Нама је посебно значајно да је на општини Завидовићи, гдје је у предратном периоду живјело око 11.000 Срба на овом простору, то је уз ријеку Гостовић, Кривају и Возућа. Сада, у поратном периоду, ја бих рекао да постоје још само статистичка грешка број Срба - изјавио је предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић.
Након проналаска посуђа и металних налаза, археолози ће кренути са даљим истраживањима како би се пронашло и монашко гробље.
Истовремено, са обновом манастира Удрим, који се у појединим списима назива и Гостовић, требало би да се почне ускоро.
- Пристигле су нам понуде, митрополит је благословио данас да ових дана засједа наша комисија за избор извођача радова и то ћемо ако Бог да у наредних петнаестак дана завршити, имати извођача. Циљ нам је да можда чак и у овом мјесецу званично започнемо са радовима - рекао је протојереј-ставрофор, администратор манастира Удрим Зоран Живковић.
Прво ће се кренути са реконструкцијом манастирске цркве као средњовјековне задужбине са куполом и одвојеним звоником, док ће се конак морати конзервирати у темељној зони.
Циљ је да се манастир Удрим оживи на радост вјерујућег народа и буде понос историје, вјере и цркве.