Притисак миграната на границе не јењава
Хофман је истакао да илегални мигранти у Унско-санском кантону представљају озбиљан проблем за становништво које је углавном препуштено само себи и све теже подноси тај огроман притисак.
- Путеви миграната од уласка у БиХ из Србије или Црне Горе, усмјерени су према западу. Неки се задржавају у источном и централном дијелу БиХ - рекао је Хофман.
Према његовим ријечима, посебно погодна за прелазак ноћу је тзв. плава граница, тј. ријека Дрина дужине око 300 километара, која је идеална да илегални кријумчари остваре незакониту зараду.
Навео је да је гранична полиција јутрос на граничном прелазу Изачић 60 држављана Авганистана спријечено да илегално пређу у Хрватску.
- Има их много у Сарајеву гдје постоје два прихватна центра, али главни дио и највећи притисак је на територији Унско-санског кантона гдје су ескалирали проблеми и гдје се безбједносна ситуација све више усложњава - упозорио је он.
Према његовим ријечима, несхватљива је индолентност власти чак и у Сарајеву у којем су мигранти преплавили улице и у којем постоји тренд тзв. палома просјачења, што се одиграва наочиглег Службе са послове са странцима и кантоналног МУП-а.
Гранична полиција, напоменуо је Хофман, има добру сарадњу са Министарством унутрашњих послова Републике Српске, Дирекцијом за координацију полицијских тијела и СИПА који им долазе на испомоћ и вољни су да им помогну у борби против илегалне миграције.
За њега је несхватљиво да једна земља толерише ситуацију да неко ко је већ незаконито прешао границу и даље незаконито борави на тој територији, да нису ни под каквом контролом и да крше бројне законе те земље.
Хофман је навео да је у више од 90 одсто случајева ријеч о економским мигрантима са крајњим циљем да уђу у неку земљу ЕУ и да нема никаквих разлога због којих би се њихово задржавање у БиХ или другим земљама могло оправдати.
- Имамо у виду да је највећи број миграната из Пакистана, Алжира, Бангладеша и Марока, земаља које нису у ратном стању. Сваком ко је добронамјеран и опредијељен за владавину права, јасно је да онај ко незаконито пређе границу БиХ под наведеним разлозима, код нас нема шта да тражи. Наша власт би требало да хитно врати економске мигранте у земље из којих су дошли - нагласио је Хофман.
Указао је да је Гранична полиција БиХ прва на удару таласа миграната, да нису адекватно попуњени, те је навео податак да је према Правилнику донесеном прије 20 година када није било ни помисли да ће се суочити са изазовима мигранске кизе, имају 450 полицијских службеника мање од потребног.
Ради превазилажења правних потешкоћа, Хофман је навео да су предложили измјене и допуне постојећег Правилника, којим би требало да кадровски ојачају до око 1100 полицијских службеника, те да се, док Савјет министара не усвоји предложене измјене и допуне, сналазе како знају.
- Кад говоримо о борби против илегалних миграција, Гранична полиција мора преузети најновије технологије којима се служе сви које желе ефикасну борбу у овој области. То значи да сваки гранични полицајац треба да располаже скенером којим може електронским путем да узме од мигранта, који нема никакве идентификационе документе, биометријске податке које би прослиједили у базу и веома брзо знали из које земље долази - појаснио је он.
Осим тога, додао је, њиховом раду би увелико помогли дронови којим се из ваздуха у сваком моменту ефективно може пратити прелазак границе.
Сматра да би Гранична полиција могла у пуном капацитету да настави сарадњу са Агенцијом за заштиту спољних граница ЕУ / Фронтекс/, чији буџет за ову годину износи пола милијарди евра, од чега би дио био усмјерен према додатном капацитирању и техничком опремању Граничне полиције БиХ.
Хофман је изразио увјерење да би један од главних резултата те сарадње био мањи број илегалних миграната на територији БиХ.