latinica  ћирилица
06/08/2020 |  10:24 ⇒ 16:36 | Аутор: СРНА

Обиљежено 25 година од страдања Срба у злочиначкој акцији "Олуја" (ФОТО)

Након Београда и Бањалуке, у Новом Граду обиљежено је 25 година од етничког чишћења Срба из бивше Републике Српске Крајине у хрватској злочиначкој акцији "Олуја".

Након парастоса у Храму Светих апостола Петра и Павла, прислужене су свијеће према "Мосту спаса" и спуштен вијенац у ријеку Уну.

Фото: СРНА

У насељу Сводна, гдје је хрватска авијација гађала избјегличку колону, служен је помен и положени су вијенци код спомен-крста који је 2012. године подигао Документационо-информациони центар Веритас за шест цивила страдалих у избјегличкој колони.

Фото: СРНА

Преко моста на ријеци Уни у августу 1995. године прешло је 100.000 избјеглица из Републике Српске Крајине, углавном са подручја Баније, Кордуна и Лике.

Нови Град - сјећање (Фото: Срна)

Програм обиљежавања у организацији Веритаса, завршава се у сутра служењем парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-крста на Петровачкој цести у мјесту Бравско/Јањила, а у 12.00 часова предвиђена је посјета Спомен-соби у Дринићу.

Служењем парастоса у Храму Христа Спаситеља јуче је у Бањалуци обиљежено је 25 година од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине.

У организацији Владе Србије и Владе Републике Српске у уторак, 4. августа, у Сремској Рачи обиљежен је Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја", а српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучић открили су спомен-плочу на мосту преко ријеке Саве.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ ишле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.