Буенос Ајрес обавијештен о прогону СПЦ у Црној Гори
- Смјерно тражимо од ваше ексцеленције, као шефа за спољне односе и вјеру, да покаже солидарност са нашом православном браћом, хришћанима у Црној Гори, против било каквог кршења њихових људских и вјерских права и да, на прикладан начин, позове Владу Црне Горе на дијалог да се ова ситуација ријеши у миру за опште добро - истиче се у писму епископа српске, антиохијске и васељенске партијаршије, те руске заграничне цркве.
Изражавајући бригу за браћу и сестре у Црној Гори, земљи из које су многи досељеници дошли да се настане у Аргентини, епископи су истакли да је вјерницима у Црној Гори повријеђена њихова слобода вјероисповијести након што је Скупштина те земље у децембру 2019. године усвојила контроверзни закон који се цинично назива "Закон о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница".
Они су навели да овај закон на једностран начин држави даје неуставно право да вјерске објекте саграђене прије 1918. године /светишта предака, манастире и храмове вјероисповиједања/, сматра својим власништво, саопштено је на сајту СПЦ.
У писму се наводи да у Црној Гори 75 одсто становништва припада СПЦ, чија је Митрополија црногорско-приморска више од 800 година присутна у Црној Гори и стара се о духовном развоју међу Црногорцима.
- Њено вјековно дјело огледа се у изградњи стотина манастира и храмова, који су били, и остају до данас, духовни и културни центар за већину Црногораца. Бојимо се да се у том закону примјећује његова крајња сврха, која није слобода вјероисповијести, како му име каже, већ незаконито присвајање имовине православне цркве - додају епископи.
Према Венецијанској комисији, као и по мишљењу угледних стручњака за ова питања, овај закон, подсјећа се у писму, садржи много дискриминаторних одредаба против Српске православне цркве у Црној Гори и противи се Повељи УН и свим европским конвенцијама посвећеним људским правима и слободама.
Православна црква, истичу четири епископа, не захтијева никакве привилегије, већ само поштовање права на слободу вјере и имовине.
Они наводе да у Аргентини постоји посебно интересовање за ову тему међу потомцима становништва које је емигрирало из Црне Горе у Аргентину почетком и средином 20. вијека, који су, окупљени у аутономном граду Буенос Ајресу и у градовима провинције Буенос Ајрес, попут Генерал Мадаријаге и Тандила, Венадо Туерту у провинцији Санта Фе и, исто тако, у провинцији Ћако.
- Имигранти су бјежали од ратова и прогона, али сада њихови потомци виде да се у земљи њихових предака покреће нови прогон, овај пут прикривено, с обзиром на то да постаје очигледно да тренутна Влада Црне Горе наставља са антирелигијском политиком која се примјењивала у ранијим временима - оцјењују епископи.
Они подсјећају да је СПЦ у Црној Гори организовала неколико мирних, молитвених окупљања са светим иконама, истовремено у неколико градова, која су достигла око 200.000 вјерника, што је чинило између 30 и 70 одсто становништва у зависности од града, нису забиљежени никакви инциденти од учесника.
- Молимо се Господу за Црну Гору, тако да тамо превладају помирење и хармонија, а исто тако за аргентински народ и за цијели свијет, тако да нас Он, нашим молитвама, коначно ослободи пандемије која наноси толико духовне и материјалне штете становништву - наводи се у писму.
Писмо су потписали митрополит Јосиф из Константинопољске патријаршије, митрополит Јаков из Антиохијске патријаршије, епископ Јован из Руске заграничне цркве и епископ Кирило из Српске патријаршије, док епископ Леонид из Московске патријаршије још није стигао у Аргентину.