latinica  ћирилица
14/07/2020 |  17:33 | Аутор: СРНА

Несметан процес заштите ознака прехрамбених производа

Савјет министара данас је, на приједлог Агенције за безбједност хране, измијенио одлуку о овлаштеним органима за оцјењивање усаглашености за производе заштићене ознаке поријекла, заштићене ознаке географског поријекла и загарантовано традиционалног специјалитета са ознаком ЕИ, као потврдом одређене усклађености са прописима ЕУ у овој области.
Савјет министара - Фото: РТРС
Савјет министараФото: РТРС

Одлуком је као орган за оцјењивање усаглашености овлаштен "Органик контрол систем" из Суботице, а уз раније овлаштену "Органску контролу" из Сарајева, у складу са Правилником о системима квалитета за прехрамбене производе на основу којег је и расписан јавни позив, саопштено је из Савјета министара.

Доношењем ове одлуке омогућава се домаћим произвођачима несметан процес заштите ознака прехрамбених производа у БиХ.

На данашњој сједници Савјета министара усвојена је и информација о усклађености законодавства у БиХ са легислативом ЕУ, као и могућности ширења сектора органске производње.

Министарство спољне трговине и економских односа ће, у сарадњи са Дирекцијом за европске интеграције, надлежним органима ентитета, кантона и Брчко дистрикта, припремити и Савјету министара доставити свеобухватну анализу усклађености законодавства у области органске производње у БиХ са законодавством ЕУ.

Наведено је да је у БиХ у 2018. години било регистровано само 58 произвођача органских производа, и то највише љековитог биља и бобичастог воћа, показали су подаци "Органске контроле" из Сарајева.

Најзначајнија извозна тржишта за органске производе из БиХ су земље ЕУ, и то: Њемачка, Холандија, Данска, Италија, Швајцарска и Шведска.

Законодавство ЕУ 2021. године уводи промјене у овој области које се односе на јачање система контроле, нова правила за произвођаче и о увозу органских производа која ће обезбиједити исти стандард производа, као и већи спектар производа који се могу пласирати као органски.

У законодавству БиХ ова област је дјелимично регулисана на ентитетским нивоима, а у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ из 2019. године се наводи да би БиХ требало да усвоји закон о органском узгоју на нивоу БиХ.

У складу са данас усвојеним закључком, Министарство спољне трговине и економских односа требало би овај закон да припреми у трећем кварталу ове године.

Савјет министара усвојио је и информацију о предузимању активности на усклађивању домаћег законодавства и спровођењу легислативе из области рибарства и аквакултуре и задужио Министарство спољне трговине и економских односа да, у сарадњи са надлежним ентитетским и институцијама Брчко дистрикта, настави координисати активности у овој области у контексту приближавања БиХ ЕУ.

Министарство спољне трговине и економских односа аплицирало је за техничку помоћ Таиекса /Инструмент Европске комисије за техничку помоћ и размјену информација/ која је одобрена 2018. године, те су у току припремне активности за усклађивање законодавства из области рибарства и одрживог рибарства.

Договорена је и сарадња са Јурофишем за техничку помоћ и оквирни приступ за израду стратешког документа Програма развоја рибарства у БиХ.

БиХ активно учествује и на изради Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион која се односи на плаве технологије, рибарство и аквакултуру, те поморство и морско управљање и услуге.

Савјет министара усвојио је информацију Министарства спољне трговине и економских односа о реализацији Пројекта управљања сливом ријеке Дрине на западном Балкану, укупно вриједног 8,4 милиона долара за БиХ, Црну Гору и Србију.

Циљ Пројекта је да унаприједи механизме и капацитете у земљама учесницама Пројекта за планирање и управљањем прекограничним сливом ријеке Дрине, уз адаптацију на климатске промјене уз подизање животног стандарда становништва на овом подручју.

Средства су обезбијеђена у једнаким омјерима по 50 одсто из Специјалног фонда за климатске промјене и Глобалног фонда за заштиту животне средине и распоређују се пропорционално територији слива ријеке Дрине, и то БиХ 3.375.270 долара /37 одсто/, Црној Гори 2.721.525 /32 одсто/ и Србији 2.635.625 долара /31 одсто/.

Из средстава предвиђених за БиХ, Републици Српској је намијењено 1.129.875, ФБиХ 359.875 и Министарству спољне трговине и економских односа 1.885.520 долара.

Пројекат је ефективан од марта 2017. године, а његов завршетак планиран је крајем октобра ове године, док је крајњи рок за финансијске трансакције по пројекту 28. фебруар 2021. године.