Нови модели наставе: Петица више неће бити највиша оцјена
Студенти, ђаци и професори 2020. имали су специфично друго полугодиште, односно посљедњи семестар и крај школске године, а мали и велики матуранти полагање матуре, пријемни испит и упис у средње школе и на факултете.
Упис у средње школе се данас завршава. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар Младен Шарчевић је рекао да је задовољан како је протекао упис и да се пријавило још 1.380 ученика у другом кругу и у јулу ће скоро сви ђаци бити уписани.
Према његовим ријечима, само 30 ученика је нераспоређено, али зато постоји августовски рок.
Што се тиче средњих школа и гимназија, постоје одређене новине.
- Имамо четири новине, а то је програм међународне матуре – у Десетој гимназији, обухвата трећу и четврту годину, у Нишу ће бити у Гимназији 'Светозар Марковић', у Новом Саду у Змај Јовиној – то је врхунски програм, оцјене се подижу за два нивоа више од максималне петице, то су најквалитетнији модели образовања у свијету - објаснио је Шарчевић.
Министар просвјете је рекао да је у осам градова почет нови курикулум за спортске ђаке који ће ићи у гимназију, полагати државну матуру, али ће имати предмете везане за спорт, комплексни програми као што је теорија тренинга, спорт и здравље и моћи ће да се опредијеле касније за каријеру спортског новинара, за спортску медицину, наставника, тренера.
- Ишли су искључиво у гимназију која се само звала спортска, која је била по програму опште гимназије. Сада тражимо високо постигнуће и ентузијазам кандидата, настава ће се прилагођавати њиховим обавезама, морају да буду врхунски спортисти – тај модел ћемо да проширимо по Србији, али тражимо да се учи - рекао је Шарчевић.
Такође каже да постоји модел дјеце који се опредјељују за аудио-визуелене и сценске профиле и да је заједно са Факултетом драмских умјетности направљен одличан програм за уметничке студије за креативне инуустрије – "имамо клинце да се на вријеме баве тиме".
Трећи програм је за надарене за друштвену науку, за историју и географију, а ранији програми за хемију и биологију су такође атрактивни, као и за физику, математику и филологију. Истиче да су ученици за информатику најбројнији.
Говорећи о заинтересованости за нове програме, Шарчевић указује да у једној гимназији није успјело јер нису урадили оно што им је савјетовано. Да би се нови програм увео, потребне су добре припреме, да се школа опреми, да се наставници едукују, каже министар.
Настава од септембра
- У току љета разрађујемо неколико модела, све ће зависити од снаге пандемије. Учење на даљину није довољно, посебно није добро за млађе клинце, нарочито за прваке - каже Шарчевић
Према његовим ријечима, разрађује се десетак модела и подмодела, а ниједна школа нема исте услове, све зависи од простора.
- Ако буде могуће да дјеца долазе у мањем броју, комбиноваћемо да то буде у различитим узрастима, групама, различитим недјељама, школе ће планирати рад комбиновано - истакао је министар.
Што се тиче средњошколаца и студената, ту, како каже, нема проблема, јер има довољно великих простора да може да се иде наизмјенично, по циклусима.
Указује да је код основаца проблем, јер има и законски члан који каже да не могу дјеца до 12. године да остану сама код куће. Каже да се настављају припреме за снимање од куће код професора, и да се септембар увелико снима, преноси РТС.
- Посматрамо многе земље, са Словенцима одржавамо блиске контаке, са одређеним њемачким покрајинама и усагласили смо се да овај модел који ми радимо раде и они - рекао је Шарчевић.
- Постали смо европске звијезде па и нас питају, комбинација модела поштујући пандемију. Морамо да будемо обазриви, сви ћемо бити на испиту, и родитељи и школа - каже министар просвјете.
Говорећи о томе ко се најбоље снашао у онлајн настави, Шарчевић каже да су се сви наставници показали осим мањег броја наставника.
- Три године радимо на реформама школског система. Праве резултате видимо 2022. године - каже он.