X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
09/07/2020 |  13:11 | Извор: СРНА

Милуновић: Невесињска пушка путоказ генерацијама

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је данас да су три Невесињске пушке биле инспирација српском народу у одбрамбено-отаџбинском рату, а генерацијама које долазе треба да буду путоказ како да живе и боре се да сачувају слободу, част, територије и најближе.
Душко Милуновић - Фото: СРНА
Душко МилуновићФото: СРНА

Милуновић је истакао да је Невесињска пушка била инспирација свим борцима у ратовима који су долазили послије ње и да је промијенила политичку и географску карту Балкана.

- Након тог устанка, укључиле су се Србија и Црна Гора са добровољцима. Онда се жариште проширило на њихове територије, а послије тога изазвало пажњу великих свјетских сила - рекао је Милуновић у селу Крекови код Невесиња, гдје је служен помен и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом 145 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Милуновић је подсјетио да је устанак почео 1875, а 1878. године на Берлинском конгресу Србија и Црна Гора су прошириле своје територије и добиле независност.

- Нажалост, они који су подигли устанак и највише утицали да до тих промјена дође, остали су под окупатором, само другим, јер је Аустроугарска на Берлинском конгресу анектирала БиХ, која је под њеном управом била наредних 30 година - навео је Милуновић.

Он је истакао да је Аустроугарска са анексијом БиХ донијела и своје законе, укључујући закон о обавезном служењу војног рока 1881. године.

- Невесињци ни то нису могли да прихвате и већ сљедеће године подигли су устанак познат као Улошки устанак, у којем су дигли оружје против Аустроугарске у намјери да спријече спровођење закона о обавезном служењу војног рока. На око 1.000 устаника, којима су се придружили и муслимани, морала је дође сила од 17.400 војника да га угуши - рекао је Милуновић.

Милуновић је нагласио да је Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова установио и трећи датум - три Невесињске пушке.

- Невесињци су поносан, горд, слободарски народ и дио српског народа који је увијек ишао испред у слободу. Они су тако већ 3. јуна 1941. године код села Дрежањ дочекали усташке хорде који су дан прије мучки убили 27 познатих Невесињаца и кренули према селу Дрежања да побију становништво.

Међутим, четрдесетак наоружаних Невесињаца их је дочекало, разбило и натјерало у бијег. Устанак ширих размјера био је подигнут већ два дана након напада на Совјетски савез, 24. јуна и у совјетским књигама о одбрамбено-ослободилачком рату је записано да је управо српски народ на подручју Невесиња први који се побунио и дигао на устанак у фашистички поробљеној Европи - подсјетио је Милуновић.

Изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин истакао је да је Невесињска пушка значајан датум за слободарски народ Херцеговине, јер је он био инспирација свих наредних устанака, те одбрамбено-ослободилачког рата.

- Невесињци и Херцеговци су почињали отпор са ове светосваске земље према турском непријатељу. Невесињска пушка била је инспирација за све остале устанке из којих су Срби увијек изашли као побједници, уз жртве којих се увијек морамо сјећати с поштовањем - истакао је Жупљанин.

Он је нагласио да ови догађаји упозоравају да и у прошлим временима, али и будућим не може бити светије ништа од свете српске земље и српског народа на овим просторима, који треба овдје да остану вијековима.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да је Невесињска пушка најзначајнији историјски догађај српског народа у 19. вијеку, који се увијек са посебном пажњом обиљежава у Невесињу.

- Невесињска пушка била је инспирација многима на читавом балканском простору. Након устанка у Херцеговини дошло је до тектонских политичких поремећаја, не само на Балкану, него у читавој Европи. Дошло је до стварања нових држава, до пропадања турске империје, те нажалост стварања Аустроугарске монархије, која је само замијенила турску империју - навео је Авдаловић.

Он је нагласио да је Невесиње надалеко познато и препознатљиво по Невесињској пушки.

Обиљежавању је присуствовала делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине посланици Илија Таминџија, Љубиша Крунић и Небојша Вукановић, представници истичнохерцеговачких општина и града Требиња, делегација Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, као и представници организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

У име српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика цвијеће је положио градоначелник Требиња Мирко Ћурић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.