latinica  ћирилица
06/06/2020 |  17:10 ⇒ 17:12 | Аутор: СРНА

Ћирић: Српско насљеђе бришу из историје

Српско културно насљеђе на простору данашње Сјеверне Македоније, истинита прошлост храмова и слављење крсне славе као српског обичаја тенденциозно се брише више од једног вијека, упозорава доцент Филолошко-умјетничког факултета у Крагујевцу Јасмина Ћирић.
Јасмина С. Ћирић (фото: srbi.org.mk) -
Јасмина С. Ћирић (фото: srbi.org.mk)

Ћирићева, која је и сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, истиче за Срну да ниједан од српских средњовјековних храмова - цркава и манастира, који су до данас опстали на простору цијеле Сјеверне Македоније, није означен као споменик српске културне баштине.

УНИШТАВАЊЕ ТРАГОВА СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ДРЖАВНОСТИ

Српске средњовјековне задужбине, чак и када су заштићене, Сјеверна Македонија означава само као "средњовјековно културно насљеђе". Све то, изузев проблема са албанским екстремистима, дио је процеса започетог још средином 19. вијека.

Ћирићева објашњава да је ријеч о процесу уништавања трагова српске средњовјековне државности, који је почео непосредно прије укључења Скопске епархије под духовну власт Бугарске егзархије - бугарске националне цркве, створене 1870. године неканонским путем.

Егзархисти су тако, на примјер, већ 1869. године прекречили фреске у задужбини краља Вукашина /крај 13. и почетак 14. вијека/ и његових синова, Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру код села Сушице, како би уклонили трагове српског поријекла.

- Тамо је 1869. за игумана постављен монах и зограф Дионисије из Цариграда, који је под изговором да поправља фреско-сликарство прекречио поворку живописаних ликова у зони стојећих фигура за које је сматрао да представљају поворку Немањића, а затим преко њих насликао птице и змије - наводи Ћирићева.

По налогу скопског егзархијског митрополита Максима, фреске су поново прекривене 1894. године, али масном бојом, овог пута цијела прва зона живописа у западном дијелу цркве, а у олтару и оне фигуре за које су бугарски егзархисти сматрали да приказују српске светитеље.

Због свакодневних медијско-политичких преиначавања српске задужбине проглашавају "србоманским", одакле, како наводи, происходе и извитоперена фалсификовања историје.

БУГАРИЗАЦИЈА МАКЕДОНИЈЕ И СРБИЈЕ

Истовремено се спроводи брисање епитета српског и потенцирање Бугарског егзархата, што се нарочито заоштрило недавно на пољу лингвистике.

Ћирићева истиче да се у контексту фалсификовања историје маргинализује помен имена краља Милутина и краљице Симониде у чувеном натпису над порталом Цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, као и околност да се за овај храм везује и име Милутиновог сина Стефана Дечанског, али и сродничке везе Мрњавчевића и Немањића.

- Посебно бих истакла брисање поштовања српских светитеља, међу којима нарочито доминира брисање сјећања на Светог краља Стефана Дечанског. Читав подухват мотивисан је духом старе егзархијске тезе о етнички бугарском карактеру не само данашње Сјеверне Македоније, него и појединих области Србије, чак и Грчке - каже Ћирићева за Срну.

Поредећи ситуацију у Македонији са оном у Црној Гори, Ћирићева наводи да се имовински статус храмова Српске православне цркве у Сјеверној Македонији пресликао у Црној Гори "као у огледалу".

Она напомиње да је једина разлика то што у Сјеверној Македонији процес брисања српске прошлости траје чак вијек и по, па су самим тим околности битно компликованије за разумијевање.

Ћирићева истиче да је српска историја релативизована и чак на моменте доведена до апсурда усљед уподобљавања бугарских интереса у Сјеверној Македонији, што доприноси потпуном брисању материјалних трагова српског постојања на том простору.

- Проблем је сложен самим тим што припадници владајућих структура у Сјеверној Македонији трасирају путеве крупних уступака Албанцима зарад чланства у НАТО, потом и у ЕУ - објашњава Ћирићева.

ЛОШЕ СТАЊЕ МАНАСТИРА И ФРЕСАКА

Ћирићева истиче да српска културна дипломатија мора престати да се повлачи са територије некадашње Јужне Србије "као што се повлачила пре век и по".

Она указује на лоше стање фресака у српским храмовима из 14. вијека - у Цркви Успења Богородичиног у манастиру Матејче, коју је подигао цар Душан са царицом Јеленом и сином Урошем, као и Цркви Светог Николе у Љуботену, који је подигла властелинка Даница у вријеме владавине цара Душана.

Када је ријеч о степену оштећења унутрашњости храма и фресака, најтежа ситуација је у манастиру Матејче, који је током сукоба 2001. године постао главни штаб албанске терористичке ОВК.

Међу бројним споменицима српске културе у Сјеверној Македонији су цркве које је подигао српски краљ Милутин /1282-1321/ - Црква Свете Богородице Тројеручице у Скопљу, Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану у Кумановско-прешевској удолини, као и Црква Светог Никите код села Чучера.

Ту је и чувени манастир Трескавац испод Златоврха, који је процват доживио нарочито за вријеме цара Душана, те цркве Светог Димитрија, Светог Николе, Светог Атанасија и Светог Петра, све из 14. вијека, као и манастир Зрзе, који је у то вријеме подигао монах Герман.

У области Кратова и Криве Паланке су манастир Лесново, који је подигао деспот Јован Оливер око 1345. године, цркве из 14. вијека Светог Димитрија и Светог Николе у Злетову, манастири Пирог код Злетова и Светог Јоакима Осоговског /Сарандапорског/ код Криве Паланке...

У области Штипа је Црква Светог Арханђела, коју је 1334. године подигао Душанов властелин протосеваст Хреља /Реља Крилатица у српским народним пјесмама/, а у прилепској области је Манастир Светог Арханђела, задужбина краља Вукашина и краља Марка /1371–1394/.

У области Охрида, која је од посебног значаја у процесу сакрализације ове територије, цар Душан насликан је у Цркви Светог Николе Болничког недалеко од Доње капије средњовјековног Охрида.

Брат Вука Бранковића Кесар Гргур подигао је Цркву Свете Богородице Захумске, познату као манастир Заум, на Охридском језеру 1360. године, а у којој је сахрањен и властелин Остоја Рајаковић, сродник краља Марка.

За владе цара Душана подигнут је спољашњи нартекс Цркве Свете Софије у Охриду са галеријом и степеништем.