latinica  ћирилица
05/06/2020 |  19:13 ⇒ 19:58 | Аутор: РТРС

Како након пандемије вируса корона подстакнути јавну потрошњу (ВИДЕО)

Подстакнути личну и јавну потрошњу задатак је којем у економској кризи изазваној пандемијом вируса корона није лако одговорити. Кључну улогу треба да одигра држава. На који начин мишљења економских стручњака су различита. Али сви су сагласни да у овом тренутку сваки покушај смањења плата не би био добар потез.
Радници - Фото: РТРС
РаднициФото: РТРС

До само прије неколико мјесеци планирана економска слика, данас изгледа веома нереално не само код нас већ у и свијету. Приходи су мањи, расходи се повећавају, а буџетски дефицит је загарантован. Економска неизвјесност постоји, па многи очекују отпуштање радника и резање личних доходака. Стручњаци тврде то би сада била још једна омча око врата домаће економије.

- Када имамо неизвјесност, не смањујемо плате него покушавамо тог радника охрабрити - рекао је Саша Стевановић економиста.

Отпуштањем радника и умањењем плата смањује се и лична потрошња. Ако ова потрошња чини 60-70 процената сваког економског раста, није тешко извући закључак шта би се десило. Институције Републике Српске различитим економским мјерама покушавају сачувати и радна мјеста и личне дохотке,а и подићи јавну потрошњу. Сматрају, за то је неопходно и задужење.

- Највећи противник задужења био је ММФ а кад се појавила пандемија онда су владама у цијелом свијету рекли да су оне једине које могу спасити привреду и да не иду са смањењем плата и не гледају лимит задужења него да упумпају што више новца у привреду што више инвестиција те да кроз различита давања буде подигнута јавна потрошња - рекао је Радован Вишковић премијер Републике Српске.

Мишљења економиста су подијељена када је ријеч о једнократној финансијској помоћи грађанима. Док једни сматрају да кад би примјера ради, одређену новчану стимулацију дали пензионерима, то би значајно утицало на повећање тражње и личне потрошње. Други тврде да дугорочно не би значило много.

- Не би значило ништа само би се празнила каса - сматра Александар Љубоја економиста.

Стевановић додаје да када би пензионерима дали 100 -200 марака то би значило 25 до 50 милиона марака у оптицају.

О томе барем званично у Влади не говоре. Оно што планирају да ураде јесте да привреду до краја ове године врате на ниво прије избијања пандемије.

- Као одговор на први удар вируса на привреду, за март , април и мај планирано је да издвојимо 120 милиона марака за порезе и доприносе минималне плате и новац за привредне субјекте који су радили током пандемије али су им значајно смањени приходи - навела је Зопра Видовић министарка финансија.

У Републици Српској у вријеме пандемије отпуштено је 5200 радника , од којих је скоро половина била са уговором на одређено вријеме. У истом периоду 3.600 је новозапослених.