Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами
Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа.
Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.
Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који је једини пружао отпор зликовцима над јамом.
Мјештанин села Корита Милорад Носовић рекао је Срни да је осам људи живих извађено из Корићке јаме, од којих је један човјек одмах након тога преминуо.
- Поштујући православне и црквене препоруке, ми никада нисмо правили освету, али никада нисмо ни заборавили и то је пут да се младе генерације присјећају и да се чувају, да то памте, дају поштовање и обиљежавање онако како сада раде - рекао је Носовић.
Прво спомен-обиљежје корићким жртвама изграђено је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена и скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.
Међу страдалницима највише је било мјештана из породице Сворцан, те Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан.