latinica  ћирилица
09/04/2020 |  09:16 ⇒ 09:27 | Аутор: Независне

Вујић: Борба на два фронта - и за здравље и за привреду

Вјероватно нико није могао да замисли да се свијет може суочити са здравственом кризом оваквих размјера која ће за посљедицу свакако имати и озбиљну економску кризу. У тим околностима и ми смо са доста дилема, али и нових идеја дочекали свој пети рођендан, каже Бојан Вујић, генерални директор компаније Проинтер ИТСС.
Бојан Вујић, директор компаније "Проинтер" - Фото: nezavisne novine
Бојан Вујић, директор компаније "Проинтер"Фото: nezavisne novine

Како видите тај јубилеј гледајући уназад, али и у овом времену кад је читав свијет стао борећи се против вируса корона?

- Кад се осврнем уназад, поносан сам на јубилеј Проинтера, а прије свега на наш тим који чине искусни, перспективни и посвећени стручњаци који су допринијели да данас будемо ово што јесмо. Мислим да смо успјели да изградимо компанију у чија се рјешења вјеровало и вјерује, јер смо, креирајући их, заједнички стварали модерно и напредно пословно окружење. Оно што Проинтер разликује од осталих је чињеница да радимо на великим пројектима са каквима се ни стручњаци у многим другим компанијама нису сусретали, да смо успјели да освојимо глобалне технологије, прилагођавајући их локалним потребама и да смо увијек давали и дајемо шансу свима да код нас науче оно што на неком другом мјесту не би имали прилику.

За викенд нас очекује први online hackathon у БиХ, који организује Проинтер, а циљ је да се идејама и ИТ рјешењима помогне у борби против пандемије. На који начин, како сте то замислили?

- То је, заправо, још један од наших проактивних приступа сваком проблему, па и овом који мучи читав свијет. Наша жеља је да за викенд окупимо све оне који имају идеју, приједлог, рјешење које би могло допринијети борби против коронавируса и ублажити посљедице, а да притом сви испоштују правила и остану код куће. Тражимо ИТ рјешења у неколико области, попут опште информисаности и менталног здравља, секундарног утицаја на друштво и привреду, едукације на сва три нивоа образовања и очувања здравља и сигурности здравствених радника. Мислим да су нам свима потребна иновативна и примјењива рјешења из поља информационих технологија, а захваљујући hackathonu људи их могу послати из својих домова. Све то радимо у сарадњи са Комором доктора медицине Републике Српске, чији ће стручњаци такође бити дио жирија који ће одабрати три најбоља рјешења. Та рјешења ће бити и награђена, а Проинтер ће их подржати и имплементирати.

Компанија се од самог почетка пандемије ангажовала да помогне и на друге начине. Шта сте и колико успјели да урадите?

- Нашим здравственим установама донирали смо 100.000 КМ, одмах смо се укључили у акцију "Нисте сами", како бисмо помогли и најстаријим суграђанима, а у сталном смо контакту са Републичким штабом за ванредне ситуације и спремни смо за сваку врсту логистичке подршке и помоћи. У сарадњи са партнерима, финансираћемо и набавку хиљаду мини-рачунара четврте генерације који ће бити подијељени ученицима основних школа из најнеразвијенијих општина у Републици Српској. Имамо још идеја како да у овој кризи помогнемо највише што можемо. Разматрамо могућност да креирамо програм директних грантова микропредузећима, која ће, све су прилике, највише осјетити посљедице кризе. У сваком случају, имаћемо још активности којима ћемо дати допринос да се привреда што прије опорави.

Наша компанија се и иначе понашала као друштвено одговорна и дио је важних, и великих и малих пословних, научних, спортских и културних манифестација. У старту смо препознали потребу да кад год можемо помогнемо младим талентима, студентима и спортистима и тако ће бити и убудуће.

Како Ви процјењујете све оно што се у области привреде и бизниса догађа или не догађа у овом тренутку, имајући у виду да је економија скоро стала и на глобалном и на локалном нивоу?

- Разумијем да је много тога морало да стане да би се сачували људски животи. Као привредник, логично је да размишљам и у другом правцу. Поштујући мјере и показујући одговорност, надам се да ће се још неке привредне активности помјерити са мртве тачке, јер је боље да бар нешто ради него да не ради ништа. Примјера ради, као што су људи, веома одговорно, чекали у реду да уђу у маркет или апотеку, чекаће и испред неке друге радње и поштоваће правила. Јасно је да здравље и даље мора остати приоритет, али са аспекта привреде, како год сабрали или одузели, увијек је бољи макар и минимални приход у односу на нулу.

Да ли би посљедице могле бити веће и теже у односу на досадашње економске кризе?

- Сасвим је јасно да ће и привреда платити високу цијену. Посљедице ће сигурно бити тешке и озбиљне, а размјере кризе тек ћемо сагледавати, али гдје год је то могуће, треба покушати радити паралелно - борити се и за здравље и за привреду, а прије свега размишљати како не прекинути ланац потрошње као основног покретача привреде. Не смијемо заборавити да је криза из 2008. године била разорнија него што је могла бити, јер су свјетске владе и финансијске институције у том тренутку сугерисале да се не подстиче потрошња, што се показало погубним. Можда је сада, кад су све границе затворене и кад смо сви окренути сами себи, права прилика да у много већој мјери укажемо повјерење домаћим снагама и стручњацима, а којих ми у ИТ сектору заиста имамо.

Шта би у овом тренутку могао бити кључ за какве-такве привредне активности и у ком правцу размишљати кад све ово прође?

- Мислим да потрошња јесте кључ, као и очување радних мјеста и малих и средњих предузећа. Кључна је, наравно, озбиљна и снажна интервенција државе, све оно што ће осигурати опстанак радних мјеста у многим, посебно мањим компанијама. Што прије морамо видјети ефекте мјера, у смислу куповне моћи, раста продуктивности, роботизације, дигитализације. У већини земаља у југоисточној Европи расте употреба дигиталних технологија и већ је видљиво да је ова криза убрзала процес дигитализације и дигиталне трансформације. Сад и они који нису из струке виде да је скоро све постало онлине. Зато је вријеме да не само јавни сектор, већ и мале и средње компаније уз владине подстицаје уведу савремене технологије зарад повећања продуктивности. У сваком случају, вјерујем да ће читав свијет, а са њим и ми, много тога научити из ове кризе и да ће, кад све ово прође, много тога бити другачије, па и боље.