Ћеранић: Можда ванредно стање у Српској помогне укидању оног у којем је БиХ деценијама
Текст преносимо у цијелости:
Народна скупштина Републике Српске донијела је одлуку о проглашењу ванредног стања на посебној сједници, затвореној за јавност.
Већ је то код опозиције пробудило сумњу и подстакло је да одлуку о проглашењу ванредног стања не подржи. Иако су се представници власти у јавним иступима потрудили да скупштинску одлуку образложе, износећи првенствено економске разлоге, односно потребу да Влада Српске добије законодавне ингеренције, које иначе припадају Народној скупштини, “невјерних Тома“, по обичају, није недостајало.
- Зашто се не баве економијом – било је главно питање.
Генерални секретар Владе Српске, др Синиша Каран, у запаженом гостовању на РТРС објаснио је да је управо брига о економији била пресудна за одлуку о проглашењу ванредног стања. Наиме, током ванредног стања Влада Српске може доносити уредбе са законодавном снагом а које ће, по укидању ванредног стања, ићи на верификацију у Народну скупштину. Све је једноставније и оперативније – нагласио је Каран. Узалуд.
Ситуацију је закомпликовала и најава Клуба Бошњака у Вијећу народа да ће посегнути за заштитом националног интереса, што скупштинску одлуку пролонгира до одлуке Уставног суда Српске.
Пандемија корона вируса натјерала је "мачку и миша" да буду заједно, те су се дешавале ствари доскора незамисливе.
Авион с руском медицинском помоћи отпремњен у САД, Кина послала помоћ САД, руски војници (у униформама) у Италији помажу медицинском особљу ове, короном тешко погођеном земљом итд. Али, БиХ као да је по овом питању остала "у изолацији".
И када је изгледало да се у БиХ ништа није промијенило од слике коју је о овој земљи и њеним народима оставио Иво Андрић, као изненађење дочекали смо вијест да је након разговора представника бошњачког клуба са предсједницом Српске – постигнут договор.
Састанак предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић с потпредсједавајућим Вијећа народа Републике Српске из реда бошњачког народа Михнетом Окићем и послаником у Народној скупштини РС Едином Рамићем
Баријере неће бити, разбијена је предрасуда да ће ванредно стање Српска користити како би њена полиција преузела контролу над међуентитетском линијом и третирала је као државну границу. Тако је одлука о проглашењу ванредног стања на територији Републике Српске због вируса корона објављена у Службеном гласнику, чиме је де факто ступила на снагу.
На тај начин је Ковид–19 Босни донио нешто добро, у смислу скидања прста са политичког обарача, односно подизања свијести да постоје опасности које нас не разликују по основу етничке и вјерске припадности, и пред којима би сви требало да будемо "у истом строју".
Кад нас томе није научио тероризам – добро је да неко зло ипак јесте. А цијену ћемо да платимо, уосталом као и сви други. Нека бар наук остане.
Корона односи људске животе, али је донијела и пометњу, општу подијељеност на оне који сматрају да је опасност од инфекције преувеличана, да у позадини постоје тајне намјере и планови, и на оне који се дословце држе владиних инструкција да остану код куће.
Са интернета пљуште убједљива "објашњења", и у једном и у другом смислу.
Општој поларизацији у наведеном контексту доприносе и одлуке државних органа појединих земаља (нпр. Шведске и Бјелорусије, доскоро и Велике Британије) да се вирусу не даје превелик значај и да се мјере социјалне дистанце, посебно мјере заустављања појединих привредних грана, не спроводе. А опет, и Кина, и Русија, и ЕУ, и САД, предузимају идентичне кораке у сузбијању пандемије.
Ако је и завјера – чија је и против кога?
Чињеница је да је вирус врло агресиван, донекле и чудан (према жртвама се односи у смислу “како према коме“), и да се не може третирати као "обичан грип".
Не улазећи у медицински аспект пандемије, покушаћемо ствари сагледати из другог, геополитичког угла.
Да ли су неолиберализам, и глобализам као његова идеологија, на добитку или ће "када све прође", тј. када се ствари колико-толико врате у нормалне токове, "владари из сјене" бити губитници?
Да ли ће идеја о потреби за једном, "свјетском владом" (религијом, нацијом итд), оснажити или ће отупити њено сјечиво?
Све су прилике да ће на добитку бити традиционалисти, суверенисти, и како се све не називају поборници очувања традиционалних вриједности – породице, нације, вјере, државе. Јер, затварају се државне границе и постају непропусне, становништво се окреће институцијама властите државе, тражи заштиту и помоћ.
У којој мјери у овој ситуацији постоји ЕУ?
Чланице љубоморно чувају своје ресурсе, доносе се забране извоза медицинске опреме, ЕУ-државе не желе помоћи ни најугроженијима међу собом. Нјима зато помажу “далеки пријатељи“ – Кина и Русија.
Након короне више ништа неће бити исто. Не само због непредвидиве економске слике и чињенице да ће маске и рукавице и када "све буде како је било" дуго бити опрема присутна у нашем свакодневном животу, већ и због геополитичког "мијешања карата" које је у току.
Спомиње ли ико мигранте, заглављене на грчко-турској граници?
Изгледа да су постали непотребан "алат" који се враћа у "магацин".
Што се тиче проглашења ванредног стања на територији Републике Српске, оно би могло у позитивном смислу да се одрази на политичке односе у читавој БиХ, у смислу бољег међусобног разумијевања. Иначе, БиХ је до сада непрекидно била у "ванредном стању" – у политичком дискурсу пљуштале су тешке оптужбе, афере се смјењивале једна за другом, политички односи били као струна напети.
Зато би проглашење ванредног стања могло допринијети постепеном укидању "ванредног стања" у којем је БиХ већ деценијама.
Извор: sveosrpskoj.com