Радојичић: Oбновити сазнања о јеврејском културном насљеђу

Радојичић је истакао да пројекат треба прво да освјежи сјећање у граду Бањалуци, али и у другим градовима партнерима, да направи мрежу градова који имају јеврејско културно насљеђе и да на модеран начин понуди грађанима и туристима сазнања о јеврејском културном насљеђу.

Он је рекао новинарима прије почетка међународног скупа, који се одржава у Бањалуци у оквиру пројекта посвећеног очувању јеврејског културног насљеђа, да су Јевреји на овим просторима присутни још од времена турске царевине.

- Прва јеврејска општина оснива се у првој половини 19. вијека. Нажалост, током Другог свјетског рата, осим готово читаве јеврејске популације, у Холокаусту су уништени и јеврејско културно-историјско насљеђе и објекти и готово да нема остатака материјалног вишевјековног присуства на овим просторима, а и сама популација је изузетно мала - додао је Радојичић.

Он је рекао да се Бањалука сјећа богатог насљеђа из времена већег јеврејског присуства на овим просторима, нагласивши да су до Другог свјетског рата у овом граду постојале синагоге, културни центар, јеврејско гробље, као и бројне породице иза којих су и данас остала имена Леви, Пољокан, Микеш.

Радојичић је истакао да је све то дио укупног културног насљеђа града Бањалука.

Он је навео да Бањалука има изванредно добру сарадњу са израелским градом пријатељем Модином, подсјетивши да је прошле седмице боравио у Израелу.

Радојичић је рекао да је та сарадња врло интензивна и различита у спорту, култури и међу омладином.

Он је нагласио да је сарадња Бањалуке и Модина направила мост и сарадњу између читаве Републике Српске и Израела и да је данас свестрана у низу области.

- Његујемо ту везу, поготово везу између српског и јеврејског народа која се базира и на схватању заједничког страдања нарочити у Другом свјетском рату, а и узајамном поштовању културе, традиције и заједничког живот на овим просторима - рекао је Радојичић.

Члан Јеврејске општине Бањалука Александра Ракас Стевандић рекла је да је пројекат "Искориштавање заборављеног јеврејског културног насљеђа" први пројекат у којем учествује град Бањалука, а да је Јевјерска општина Бањалука партнер на том пројекту.

- Пројекат је дио Транснационалног програма "Дунав" који се финансира из Европског фонда за регинални развој и претприступних Ипа два фондова - рекла је Стевандићева и додала да је пројекат почео у мају 2018. године и да је предвиђено да траје до 2021. године.

Она је истакла да је носилац пројекта мађарски град Сегедин, те да у пројекту учествују Хрватска, Црна Гора, Србија, БиХ, Словенија, Мађарска, Румунија и Њемачка.

Стевандићева је рекла да се на састанку партнера пројекта у Бањалуци одлучује који ће се програми и производи пласирати на тржиште у смислу специфичних туристичких понуда на основу заборављеног јеврејског културног насљеђа.

Она је нагласила да је осмишљено да се у овој години поставе ку-ар кодови на мјестима гдје су некада биле синагоге у Бањалуци, затим мобилне апликације које ће моћи бити доступне свима и у којима ће се моћи видјети историјски развој и гдје су постојали ти објекти који су били значајни за Јевреје.

Стевандићева је рекла да ће бити омогућен и виртуелни обилазак Бањалуке, односно објеката који су некада припадали Јеврејима, као и синагоге.

Она је нагласила да ће нематеријално културно насљеђе јеврејске заједнице бити промовисано и одржавањем манифестације "Дани Израела и јеврејске културе" која ће бити употпуњени концертима сефардске музике, дегустацијама јеврејске кухиње и кошер хране.

Стевандићева је рекла да Јеврејска општина Бањалука тренутно има 123 члана од којих не живе сви на подручју Бањалуке, додавши да су по двије породице из Бијељине и Требиња и једна из Новог Града.

Она је нагласила да је Бањалука прије Другог свјетског рата имала четири синагоге и да су све срушене, али да у склопу објекта Јеврејског културног центра у Бањалуци има мали молитвени простор.

Стевандићева је рекла да се кроз овај пројекат установило да у Бањалуци нема материјалних остатака јеврејског културног насљеђа јер су сви срушени.