Једногласна порука: Одољети притисцима међународне заједнице
Нису се ни охладиле столице у којима су сједили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и амерички амбасадор Ерик Нелсон, а амерички дипломата већ је поручио да ће радње које, како каже, подривају мир и стабилност сносити праве посљедице.
Затечен реакцијом на коректан дијалог, Додик се присјетио да амерички дипломата јесте помињао црвене линије, али и да је Нелсону указао на разоге због којих је одлуком Уставног суда БиХ за Српску црвена линија прегажена.
- Ја нисам хтио да коментаришем уопште тај састанак, сматрао сам да треба да остане у обрисима онога што јесте, састанак на дипломатском нивоу о важној теми. Саопштено ми је да је амбасадор реаговао и да је изнио неке ствари које иду за тим да ко год буде урадио ово или оно да ће он реаговати. Ако је то тако и ако се односи на мој састанак онда наравно имам право да кажем да је то пријетња. Његова је ствар како он то доживљава, ми никоме овдје ништа не пријетимо - истиче Додик.
Ни лидер ПДП-а Бранислав Бореновић, који нам је потврдио да се јуче такође сусрео са америчким дипломатом, разговор није доживио као притисак. Да ли је потреба показивања моћи произашла из јединства стваова власти и опозиције у Српској, јер и Бореновић је поновио.
- Неопхопдно је учинити Уставни суд БиХ мјестом у којем ће бити домаће судије, људи који ће на тај начин показати да је ово зрела земља - каже Бореновић.
Зрелост БиХ уз старатеље и протекторе није могућа. Закључци ПИК, стереотип. Предсједница Српске поручује, потребна су конструктивна рјешења за праведну, смислену реформу правосуђа.
- Хоћемо правосуђе као у ЕУ. У оквиру такве реформе не можете замислити постојање страних судија, да судови доносе антиуставне одлуке, да дају допринос нераду у држави, праведном рјешавању на основу права, а не политике. Не постоји међународна заједница, то је међународни фактор и крајње је вријеме да се почну понашати непристрасно - наглашава Жељка Цвијановић, предсједница Српске.
Русија се и овај пут оградила од заједничке изјаве Управног одбора Савјета за спровођење мира.
Амбасада Руске Федерације у БиХ саопштила је да заступа став да је вријеме да се независна и суверена БиХ ослободи неумјесног спољног уплитања 25 година након завршетка сукоба и потписивања мировног споразума.
Изражавају озбиљну забринутост, јер, како је наведено у саопштењу није могуће не примијетити да је одлука изазвала једногласну реакцију једног конститутивног народа, који је процијенио да су његова уставна дејтонска права била повријеђена.
- У том контексту, посебну пажњу заслужује тема спољног присуства у БиХ, које, очито, не одговара реалности у земљи. То се односи и на ОХР и стране судије у Уставном суду, те политике појединих представника међународне заједнице који и даље указују домаћим властима како се морају понашати и чак, што је посебно забрињавајуће, постављају ултиматуми демократски изабраним представницима народа - наводи се у саопштењу Руске амбасаде у БиХ.
И посланик њемачког Бундестага Александер Ној упозорава да је, од када је потписан Дејтонски споразум, Запад чекао неко вријеме, а онда почео да врши велики притисак на Републику Српску да би се њена права и надлежности издвојиле из тог споразума, да би се БиХ преформулисала у унитарну државу.
Ној поручује, уступци нису повратни. Слична упозорења и од политичког аналитичара Александра Павића, који истиче да осам закључака НСРС морају остати гранитно чврсти.
- Одступање од овог стања био би почетак краја Републике Српске, што би била спирала из које се више не би могло изаћи. Значио би разбијање српског јединства у Републици Српској - каже Павић.
Притисцима, којих ће сигурно бити, може одољети само јединствен одговор из Српске, поручује Павић подсјећајући да свијет није више једнополаран као 90-тих година прошлог вијека.