Приједлог закона о Уставном суду на усаглашавању

Прецизирала је да је текст Приједлога закона о избору судија Уставног суда БиХ, које је бирао предсједник Европског суда за људска права, сачињен на бази спроведених консултација на политичком нивоу.

Да ће приједлог ускоро у парламентарну процедуру, након састанка са српским представницима у заједничким институцијама, потврдио је и српски члан Предсједништва Милорад Додик.

Република Српска је одлучна, странцима није мјесто у Уставном суду БиХ. Главни циљ, како истичу званичници Српске, јесте заустављање антидејтонског дјеловања суда којим се нарушавају темељи дејтонске БиХ.

Српски члан Предсједништва, Милорад Додик навео је да Српска јесте за преговоре, али не и да се константно, неосновано, ради против ње.

- Имајући у виду да је присутна супституција три странца, предвиђено је да то бира Предсједништво, да буду представници конститутивних народа, а да Дом народа потврђује остале судије. Они ће бити бирани како су били и до сада, два из Републике Српске и четири из ФБиХ - рекао је Додик.

Приједлог закона, каже Додик, требало би да буде прихватљив за сва три конститутивна народа у БиХ.

- Уколико се они одмакну од линије одбијања видјећете да је то приједлог који афирмише и заједнички ниво БиХ у одлучивању - наводи Додик.

Уставни суд је по дефиницији супротан Уставу БиХ. Супротан је темељима на којима почива БиХ, и зато смо против оваквог Уставног суда и међународне заједнице, поручује професор уставног права Синиша Каран.

Његова посљедња одлука, каже, само је континуитет великог броја неуставних и антидејтонских одлука Уставног суда и високог представника, који су прво понизили Републику Српску одузевши јој симболе, грб, заставу и химну.

- Они који су највише задужени да штите устав БиХ, који су задужени уставом да заштите ову структуру каква је настала, каква год да је, заправо руше. Највећи рушитељ је Уставни суд - истиче Каран.

Предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија изјавио је да је потпуно произвољна и искључива тврдња судије Европског суда за људска права у Стразбуру Фариса Вехабовића да се статус и избор страних судија у Уставном суду БиХ може уредити искључиво измјенама Устава БиХ, а не законом.

- За именовања која се буду обављала након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права. Дакле, након истека тог периода, нити то морају бити странци, нити их мора бирати предсједник Европског суда за људска права - рекао је Тегелтија.

Уставни суд састоји се од девет судија. Четири бира Представнички дом Парламента ФБиХ, два Парламент Српске.

Преосталих троје су стране судије и бира их предсједник Европског суда за људска права. Приједлогом Закона настоји се да стране судије, којима истиче мандат, замијене домаћи стручњаци.