Хаг не пушта Србе и послије двије трећине одслужене казне
Двије трећине казне одслужили су Радивоје Милетић, Сретен Лукић, Радослав Брђанин и Властимир Ђорђевић.
"Новости" наводе да неписано правило да се хашки осуђеници пуштају на слободу послије одлежане двије трећине казне престаје да се примјењује у посљедњих годину дана, када су на ред за излазак дошли српски држављани.
Према правилнику, захтјев за привремено пуштање на слободу подноси одбрана осуђеника или држава у којој служи казну, али предсједник Механизма има дискреционо право да донесе одлуку.
- Примјер генерала Радивоја Милетића, осуђеног због злочина у Сребреници, који је два пута безуспјешно тражио да буде пуштен, показује да врата ћелија гдје се налазе српски полицајци и војници неће лако бити откључана - наводе "Новости".
У образложењу за одбијање Милетића наводи се да за вријеме суђења није показивао знаке кајања и саосјећања са жртвама, да још није вријеме да изађе и да је злочин тежак.
Коначну одлуку о захтјевима осуђеника доноси предсједник Механизма, насљедника Хашког трибунала, тако да ће судија Кармел Ађијус одлучивати о захтјеву полицијског генерала Сретена Лукића, осуђеног на 20 година због злочина над косовским Албанцима.
Он је већ једном одбијен, због, како је наведено, времена које је провео на привременој слободи, а још нема одговора на други његов захтјев из априла ове године, иако је у поднеску наведено да су власти у Пољској, гдје служи казну, навеле да се примјерено понашао, да је од управе затвора добио и награде и да је "запослен" у затворској библиотеци.
Одговор чека и српски политичар из Републике Српске Крајине Радослав Брђанин, којем је двије трећине тридесетогодишње казне за злочине против несрпског становништва истекло 6. јула.
Такође и српски генерал Властимир Ђорђевић чека одговор већ пет мјесеци, пошто је одслужио у Њемачкој 12 од укупно 18 година због злочина на Космету.
И генерал Небојша Павковић, осуђен на 22 године због злочина на Космету, за 11 дана стиче право да поднесе захтјев за привремено пуштање на слободу.