На Космету одржана академија посвећена Хандкеу: Нобеловац увидио неправду према Србима
Станић је на академији коју су организовали Матица српска, Библиотека Матице српске и Српско народно позориште из Новог Сада цитирао ријечи из једне од Хандкеових књига да га је "нешто вукло да завири иза огледала", што му је донијело да буде попут Срба - све више прогањан на Западу.
- Његов став је изазов за западне званичнике - рекао је Станић и навео да су Срби од Хандкеа добили исказе који недвосмислено препознају вриједности и све што је настало на Косову и Метохији.
Он је подсјетио на Хандкеове ријечи: "Ако уопште постоји неки народ на Балкану који је отворен и према истоку, и према западу, и према југу, и према сјеверу и који има осјетљивости и поштовања према остатку свијета. То је у Србији, не у Хрватској и не у Словенији".
- Србија је земља топлог срца, толерантна у својој историји, Србија, не Хрватска или Словенија, примила је Јевреје у Другом свјетском рату... Оно што је Србима учињено у посљедње двије деценије представља огромну неправду а поређење Србије са нацистичком Њемачком представља неправду до самог неба - подсјетио је Станић на Хандкеове ријечи.
Станић је навео да Хандке није рекао да нема етничког чишћења, да нема злочина, већ је говорио да се о томе мора уравнотежено судити, а "не онако како је то радио Хашки суд, који је изгубио сваки морални и правни дигнитет".
Станић је нагласио да су Срби са Хандкеом добили "нешто највише што се може добити, врло строгог човека који неће одступити од свог става".
- Он је препознао да у нама има нечега по чему нас од Светог Саве препознају и да то морамо чувати као највећу вриједност савременог свијета јер не морамо да се мијењамо да би били модерни и постмодерни људи, јер ми имамо завјет на који нас Петер Хандке охрабрује - рекао је Станић, закључујући да су Срби добили још једног "одважног Србина" у културолошком смислу.
Бивши предсједник Привременог органа општине Ораховац Дејан Баљошевић, који је Хандкеу био први српски домаћин на Косову и Метохији, рекао је да се приликом првог сусрета осјећао ниским и недостојним јер је помислио да је угостио још једног човјека са Запада који је у Ораховац дошао да се слади српском муком.
- Преварио сам се и постидио посебно када је 2007. године поклонио 50.000 евра, награду коју је добио од једне њемачке фондације, и када ми је рекао: "Не плаши се, то је само ситан мали новац" - рекао је Баљошевић, наглашавајући да је Ораховачка жупа, посебно Горња српска махала у Ораховцу и Велика Хоча, постала дио Хандкеове душе.
Професор Слободан Костић, који је био члан жирија Видовданског песничког бденија 2009. године, када је Хандкеу додијељен Златни крст кнеза Лазара, рекао је у надахнутој бесједи да Срби са Косова и Метохије морају ишчитати сваку Хандкеову исписану ријеч јер су исписане његовим надахнућем и одлучношћу да истина о Србима са Косова и Метохије мора бити само једна.
- Ипак, кад све ово прође, остаће Хандке, остаће Србија јер је Србија у књигама нобеловца Петера Хандкеа добила још једну историјску читанку - рекао је Костић.
На Академији, којој је присуствовало стотињак мјештана Грачанице, своје стихове који личе на писану ријеч Петера Хандкеа говорили су управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, управник Српског народног позоришта Зоран Ђерић, директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић, а цитате из књига Петера Хандкеа читале су глумице Српског народног позоришта из Новог Сада Соња Дамјановић и Јелена Срећков.