latinica  ћирилица
06/11/2019 |  09:13 ⇒ 13:03 | Аутор: СРНА

Иако је блокада СДА парализовала ниво БиХ, Српска функционише несметано

Иако Република Српска несметано обавља своје надлежности, блокада новог Савјета министара парализовала је ниво БиХ чиме је нанесена стварна штета не само демократском функционисању земље, него и обичним грађанима у БиХ, истиче се у 22. Извјештају Владе Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.
Влада Републике Српске - Фото: РТРС
Влада Републике СрпскеФото: РТРС

У Извјештају се констатује да су без Савјета министара на чекању витални инфраструктурни пројекти, као што је, на примјер, изградња ауто-пута Београд-Сарајево, те подсјећа да је ЕУ јасно рекла да ниво БиХ не може напредовати на путу европских интеграција док нови Савјет министара не буде формиран.

- Блокада је довела до апсурдних и неуставних ситуација. Пет министара /у Савјету министара/ из претходног изборног циклуса, који сада раде у техничком мандату, положили су свечану заклетву као чланови нових парламената. Предсједавајући Савјета министара у техничком мандату је истовремено и предсједавајући Представничког дома у парламенту БиХ. Тиме је нарушено начело подјеле власти, које је фундаментално за владавину права, коју налаже члан 2 Устава - наглашава се у овом документу.

Упркос неуставној централизацији немалог броја надлежности од високог представника, у Извјештају се наводи да их је већина остала на ентитетском нивоу, те да, упркос блокади СДА којом је парализован ниво БиХ, Република Српска функционише нормално и та парализа не утиче на свакодневно пружање услуга грађанима Републике Српске.

Напомињући да континуирана блокада формирања Савјета министара од СДА, која траје нешто више од годину дана након избора, наглашава потенцијал за хроничну дисфункцију власти на нивоу БиХ, у 22. Извјештају Владе Српске се наводи да је Устав БиХ покушао да сведе на минимум штету коју би таква дисфункционалност могла проузроковати тако што је већину надлежности повјерио ентитетима.

- У годинама након Дејтонског споразума, два ентитета, често под огромним притиском високог представника, постигла су неколико политичких споразума у којима су дали сагласност да БиХ врши додатне надлежности. У свјетлу дисфункционалности нивоа БиХ, чији је примјер блокада формирања новог Савјета министара од СДА, природно је да ентитети преиспитају да ли је практично и пожељно да и даље буду сагласни да ниво БиХ врши надлежности које јој нису повјерене Уставом БиХ - истиче се у Извјештају.

Повлачење ентитета из једног или више политичких споразума, који се понекад називају међуентитетски споразуми о преносу надлежности, којима је БиХ дата дозвола да обавља додатне надлежности било би у оквирима њихових законских права.

Међусобна права и обавезе ентитета уређени су Дејтонским споразумом, укључујући Устав БиХ. Као што је Уставни суд БиХ потврдио, споразум о преносу надлежности није амандман на Устав БиХ, већ политички договор који ни на који начин не мијења ни Устав ни Дејтонски споразум.

- Споразум не може да донесе трајну промјену уставне структуре БиХ. Уставни суд БиХ 2006. године правилно утврђује да међуентитетски споразуми нису дио Устава БиХ, те да Суд нема надлежност да утврђује да ли му је оспорени акт супротан. Као што један ентитет може дати сагласност на надлежност БиХ над одређеним питањем, тако је може и повући - појашњава се у овом документу.

Осим доношења уставног амандмана у овом процесу, ниједан политичар, ниједна влада или законодавац у БиХ нема право да уноси промјене у надлежности нивоа БиХ које би биле обавезујуће по будуће политичаре, владе или законодавце. Члан 1 Устава каже да ће БиХ "функционисати у складу са владавином права", а не владавином човјека. Ставови политичара не утврђују уставне надлежности различитих нивоа власти у БиХ, то чини Устав.

У тексту се подсјећа да Устав БиХ каже да "све владине функције и овлашћења, која нису овим уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима".

- Сигурно је да надлежности које БиХ преузме по основу споразума нису "овим уставом изричито дате институцијама БиХ". Дакле, такве надлежности, са становишта Устава, и даље "припадају ентитетима". Ентитети би оправдано могли да се повуку из споразума зато што је њихова сагласност изнуђена присилом и пријетњама од спољних сила. Универзално начело права је да споразум закључен под присилом може да поништи страна над којом је присила извршена - наглашава се у Извјештају.

Из Владе наглашавају да је Република Српска сагласност на споразуме често давала под огромним притиском и пријетњама високог представника, те да је у вријеме закључивања ових споразума, високи представник рутински вансудски кажњавао јавне функционере, нарочито српске званичнике, који се не би повиновали његовој вољи.

У тексту се наводи да су политичари из Републике Српске пристали и гласали за реформе /Управе за индиректно опорезивање/ под огромним притиском некадашњег високог представника Педија Ешдауна, те указује да је Независна судска комисија, тијело које је формирао високи представник, у свом финалном извјештају признала да су преговори о давању сагласности на пренос надлежности Високом судском и тужилачком савјету "често били успјешни тек након интензивног притиска са високог нивоа".

- Историјски записи јасно показују да је сагласност политичара из Републике Српске на споразуме била резултат присиле од неизабраних спољних сила. Дакле, с обзиром на дефект у њиховом формирању од самог почетка, било би потпуно оправдано да се Република Српска повуче из споразума. Начело је и међународног и домаћег уговорног права да једна страна може да се повуче из уговора уколико дође до фундаменталне промјене у околностима у којима су стране изворно дале сагласност на споразум. Република Српска нема обавезу да настави да поштује споразум који се не спроводи како је договорено - истиче се у овом извјештају.

У закључку 22. Извјештаја наглашава се да се Република Српска нада да ће све стране у БиХ и чланови међународне заједнице поштовати Дејтонски споразум, укључујући уставно уређење БиХ, те да Република Српска остаје опредијељена не само за Дејтонски споразум, него и будућност БиХ као чланице ЕУ.

- Међутим, да би се БиХ кретала ка том циљу, Канцеларија високог представника треба да буде затворена, а СДА мора престати са својим уцјенама и омогући спровођење резултата избора из октобра 2018. Република Српска је увјерена да БиХ може успјети и напредовати ако се Дејтонски споразум буде поштовао - истиче се у закључку 22. Извјештаја Владе Републике Српске.