latinica  ћирилица
12/10/2019 |  10:44 ⇒ 10:51 | Аутор: Глас Српске

Матаушић: У Сиску био усташки логор за дјецу, а не прихватилиште

Хрватска историчарка Наташа Матаушић рекла је да је у у Сиску 1942. године био усташки логор за српску дјецу са Козаре, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности покушава да прикаже.
Наташа Матаушић - Фото: Facebook
Наташа МатаушићФото: Facebook

Матаушићева је реагујући на недавно приказани документарни филм "Дјечије прихватилиште Сисак", истакла да тврдње аутора, који је покушао покаже да је у Сиску било направљено "прихватилиште" за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније, Кордуна и из Славоније, нису утемељене, јер историјске чињенице говоре супротно.

Она је за Глас Српске испричала да иза овог филма стоји продуцентска ТВ кућа "Лаудато", те да јој аутор Нада Пркачин није позната, али да на најбољи начин о филму говоре његови саговорници међу којима је навела и Игора Вукића, новинара и истраживача познатог, како каже, по ревизионистичким ставовима о логору Јасеновац, Јуарј Батељ, постулатор за проглашење светим надбискупа Алојзија Степинца, предсједника хрватског жртвословног друштва Анту Бељо и друге.

Матаушићева је навела да је, према њеним сазнањима, кроз логор у Сиску прошло укупно 5.607 дјеце и да су готово половину чинила дјеца из Баније и Кордуна и других крајева НДХ, а ријеч је о дјеци одузетој од мајки, које су послате на присилни рад у Трећи рајх.

Она је напоменула да је први транспорт 800 дјеце из усташког логора Стара Градишка стигао у Сисак у пратњи сестара Црвеног крста и Диане Будисављевић 3. августа 1942. године, а да је дан касније у пратњи усташких војника из Старе Градишке стигло 650, углавном млађе дјеце и дојенчади.

- Наредни дан стиже још 1.200 дјеце из сабирних логора у Млаки и Кошутарици. Два дана касније доведено је 68 дјеце из сабирног логора у Приједору. Била су то све српска, православна дјеца са Козаре и поткозарских села, укупно њих 2.722 - рекла је Матаушићева, позивајући се на своја истраживања, изворну архивску грађу, научне текстове и мемоаре савременика тих догађаја.

Према њеним ријечима, да је у Сиску био логор, а не прихватилиште говори и то што га дјеца нису могла напустити без одобрења руководства логора, зато што је дио био у жици, а дјеца су била готово и без икакве љекарске помоћи.

- Она су живјела у ужасним хигијенским условима, а била су и стално гладна - нагласила је Матаушићева, те напоменула како је и Ериху Лисаку, једном од најближих сарадника усташког поглавника Анте Павелића, позлило током обиласка логора и барака у којима су била смјештена српска дјеца.

Она је додала да је, према "Попису дјеце помрле у дјечијем прихватилишту", у Сиску током 1942. године умрло 1.152 дјеце, односно свако шесто дијете које је тамо било допремљено.