Додик и Вучић заслужено одликовани, опоненти критикују због зависти
Стевандић је истакао да политички опоненти, који калкулишу дозом критике надајући се свом комаду црквеног колача, нису ни по чему релевантни јер њихова огорченост узрокује завист, а не аналитика или било какав сувисли прагматизам.
- Другосрбијанци су толико бијесни да од извргавања руглу сваке патриотско-националне, а нарочито патриотско-црквено-националне приче, сада чак прелазе на тумачење црквених канона. Иначе су сами канонизовани инсталисаном србофобијом и интересима изван и далеко од Србије у којој биствују и, рекао бих уз минималну дозу малициозности, уживају. Није им ни замјерити јер у њима и не постоји ништа аутохтоно или прецизније аутокефално што би их везивало за толико презрен `српски интерес` - навео је Стевандић у писаној изјави.
Он је истакао да је патриотама много теже јер су остали у шаблону несрећних, али и просвјетљујућих деведесетих година прошлог вијека.
Стевандић је додао да Србија и Српска никада нису биле ближе и никада разлике између српског и србијанског нису биле мање.
- Уз медијске замке и заблуде, у које су повремено упадали сви који су Додика и Вучића узалудно завађали, пропадао је и пројекат да и Српску и Србију удаље и посвађају. Никад нико није више институционализовао националну свијест и политику преко Дрине од Додика ма како то некоме парадоксално изгледало, искрено и мени до прије четири године. Српска је у много неповољнијем уставном и економском положају и медијском окружењу од Србије и нема економску снагу и супстанцу коју има Србија и повећава је и братски помаже, али је због тога Додиков посао много вриједнији од оног што тренутно видимо и процјењујемо - истакао је Стевандић.
Он је навео да је Вучић, поред често критикованог, испоставиће се лукавог, подилажења разним факторима и факторчићима, што је често фрустрирало, скоро непримијетно или за објективније довољно очито, повукао напријед у броју фабрика, путева, болница и ствари које дижу квалитет живота и које се виде из авиона, као и толико нападани Београд на води.
- Увођење великог броја најреспектабилнијих војних авиона, хеликоптера и друге технике оперативнијег и снажнијег обима него у много већој СФРЈ довело је и до тога да сутра неће бити чудно ако Србија буде најмања земља која ће напримјер инсталисати С-400 и поново бити балкански лидер. Вучић је то чинио истовремено на леђима носећи највећу српску муку, обавезу и хипотеку - Косово - истиче Стевандић.
Према његовом мишљењу, све што би Додику и Вучићу приговорили у смислу политичког прагматизма са елементима суровости или их нападали због модела медијске кампање са траговима пресије или стилских фигура у изражавању у комуникацији много је мало или им чак помаже и ствара маневарски простор и обавезу.
Он је истакао да ту убраја и критике владике Амфилохија које се не могу дневнополитички процјењивати.
- Зато би паметном било сувишно питање зашто су одликовани? Аргументи против нису мјерљиви у односу на аргумете за. А о разумијевању црквене дипломатије и стратегије привлачења лидера и подјелу одговорности умјесто учествовања у подјелама да не говорим. Наша Црква сублимура памет и искуство који сежу и даље од 800 година аутокефалности коју данас прослављамо. Та памет није лична, није ни у једном човјеку, владики или патријарху или било каквој ад хок групи, у или ван наше Цркве или спољном утицају. Има у тој памети и нешто изнад, нешто `божије`. Не тражи то `божије` никакво разумијевање или потврду. То је ствар вјере - оцијенио је Стевандић.