latinica  ћирилица
16/09/2019 |  09:21 ⇒ 09:31 | Аутор: CNN

Си-Ен-Ен: Кина има новог савезника у Европи, то је Србија

Велика жељезара видљива је километрима око Смедерева јер у небо изнад Србије избацује облаке густог црног дима.
Сарадња Кине и Србије (фото: Depositphotos, Rulettka, 115804260) -
Сарадња Кине и Србије (фото: Depositphotos, Rulettka, 115804260)

Стара више од 100 година, ова жељезара куцајуће је срце града, смјештеног на обалама Дунава.

- Да Кинези нису купили жељезару, сада бисмо овдје имали хаос. Кад не би било Кинеза, не знам како би ови људи преживјели", за Си-Ен-Ен кже Љубиша Стојиљковић, становник Смедерева, преноси Индеx.хр.

Железара се крајем 90-их борила за опстанак, а компанија US Steel купила ју је 2003. године за 33 милиона долара. Мање од 10 година касније, у сјенци глобалне кризе, жељезара је продана. Кина се појавила 2016. године. HBIS Group или Hesteel Group, државна компанија за производњу гвожђа, купила је жељезару за 52 милиона долара и обећала да ће инвестирати још десет милиона. Од 66.000 становника Смедерева, према подацима из 2011. године, њих 5.000 ради у жељезари.

Ради се о малом дијелу растућих кинеских инвестиција у Србији, која се некад сматрала најбољим кинеским пријатељем у Европи.

То је пријатељство данас још чвршће. Пекинг је у Србију од 2011. године, према подацима америчке амбасаде у Београду, послао око четири милијарде долара инвестиција, углавном из државних компанија, што отприлике одговара америчким инвестицијама у ову земљу западног Балкана.

Осим тога, Кина је обећала још пет милијарди долара у зајмовима и регионалним инфраструктурним пројектима, објаснила је Ројтерсу , министарка Зорана Михајловић. Пројекти укључују обнову аутопутева, жељезница и индустрије.

САД и Европа гледали су како расте кинески траг у Србији, те како се Београд окреће од својих традиционалних савезника на западу према новом пријатељу с Истока.

На вратима Европске уније, Србија је јасно ставила до знања да је улазак у ЕУ један од њених стратешких циљева, али недавни потези Београда доводе у питање те намјере.

- Покушавамо их подржати у кретању у једном смјеру. Морали би бити опрезни у одабиру смјера - рекао је Си-Ен-Ену амерички амбасадор у Србији Кајл Скот.

Кинеска компанија која је привукла највише пажње САД је Хуавеј, највећи свјетски произвођач телекомуникацијске опреме. Хуавеј је поставио сигуросне камере у Београду, у склопу иницијативе "Сигурни град", а постоје планови и да Хуавеј изгради 5Г мрежу у Србији, упркос забринутости америчких сигурносних агенција због кинеске компаније, која то одбацује.

Америчке власти су забраниле америчким компанијама да користе Хуавејову опрему, али такве забране у Европској унији нема. Њемачка, Италија, Француска и Велика Британија изразиле су на различитим пољима жељу за сарадњом с Хуавејом на сљедећој генерацији 5Г услуга.

САД није једина земља забринута због кинеских инвестиција у Србију. Постоји и значајна забринутост у Европској унији, највећем инвеститору у Србију, која је већи дио блиске прошлости спровела покушавајући да постане чланица. Као што је замјеник премијерке Ивица Дачић почетком ове године рекао новинарима, односи Србије и Кине "нису дочекани с ентузијазмом у Бриселу".

Економски се Србија ослања на Европу у већем дијелу свога извоза и највише инвестиција у Србију долази из Европе. Многи Срби никад нису САД-у и Европској унији опростили НАТО бомбардирање 1999. године. Неке зграде, уништене у бомбардовању, празне су и данас те подсјећају на борбе.

Једна од мета у бомбардовања била је амбасада Кине у Београду. САД је тврдило да је то била грешка, али ни Србија, ни Кина нису повјеровале у то објашњење. Данас на мјесту некадашњег кинеске амбасаде Пекинг гради свој највећи културни центар у Европи.

Србија је одувијек покушавала да балансира између главних свјетских сила, Русије, Европе и САД-а. Сада је у ту равнотежу ушла и Кина.

На питање кога Срби виде као бољег пријатеља, амбасадор Скот није оклијевао: "Апсолутно би одговорили да је то Кина и то ме не изненађује. То се може видјети и у анкетама, то је дио медијског окружења. Видјећете да Кина добија 50 позитивних чланака на један неутрални, док запад добија један неутрални текст на 25 негативних".