Радановић: У Бугојну је почињен геноцид над српским народом
Радановић је у изјави за Срну указао да је у Бугојну извршен геноцид.
- Оно што се десило у Бугојну 1992. године, али и 1941. године, према Конвенцији УН, има све карактеристике геноцида који никада није процесуиран - рекао је Радановић након данашње посјете Бугојну.
Он је истакао да је положај Срба повратника у Бугојну тежак због опструкције федералних власти и недовољне помоћи и жеље да им буде пружена помоћ.
Радановић је подсјетио да је у овој општини до 1992. године било 18 српских насеља и једно велико приградско насеље - Чипуљић, са апсолутном српском већином.
Позивајући се на податке Одбора, Радановић је рекао да на подручју ове општине сада живе 102 Србина.
Он је напоменуо да је садашња ситуација у Бугојну посљедица етничког чишћења које се догодило 1992. године, те подсјетио да се ратни злочин над српским народом десио и 1941. године.
Радановић је додао да је у прошлом рату 18 српских насеља збрисано са лица земље, а гробља и црквени објекти су рушени.
- И данас постоји опструкција у повратку српског становништва, што се види и кроз то да се до села у којима живи српско становништво не поправљају путеви, а имају проблема и са електричном енергијом. Недовољна је пажња општинских, кантоналних и ентитетске власти - оцијенио је Радановић.
Он је подвукао паралелу између Дрвара и Бугојна, наводећи да се у Дрвару живот поново рађа, у чему су велику помоћ дале владе Републике Српске и Србије, док је у Бугојну потпуно другачија прича јер не постоји никакава шанса да људи започну живот у мјестима у којима су вијековима живјели.
Радановић је подсјетио да је православна црква у Чипуљићу минирана 1992, а паљена 2004. и 2006. године, те да су починиоци пронађени.
Он је навео да се у општини Бугојно плански приступа куповини српске земље.
- Прво се купују куће које су крај цесте или сеоских путева, чиме се спречава улазак дубље у село. Ми смо данас покушали да дођемо до гробља у селу Поточани гдје је 1992. године убијено више од 20 Срба, али нисмо могли да дођемо до гробља, јер су Бошњаци купили земљиште око њега - појаснио је Радановић.
Радановић је указао да Бошњаци купују плацеве у српским селима, али искључиво оне који су географски постављени тако да блокирају остале, тако да Срби повратници не могу да дођу до својих кућа.
- Суштински, све се ради плански да се направи ситуација као да Срби у средњој Босни никад нису постојали. Готово цијелим путем од Травника до Бугојна и преко планине Калин била је српска земља и српска села - рекао је Радановић.
Предсједник Удружења расељених и избјеглих града Бањалука Војислав Милишић рекао је Срни да је у Бугојну прије рата живјело више од 9.000 Срба.
- За Бугојно се може рећи да је град у којем су живјели Срби, који су чинили 30 одсто становништва. Села у којима су живјели Срби сада су празна. У насељу Чипуљић, гдје је живјело око 5.500 Срба, сада је остало мало српског становништва, углавном старијег, окупљеног око православне цркве и нашег свештеника Славише Ђурића који је најзаслужнији што та мала српска заједница опстаје - навео је Милишић.
Милишић је рекао да су српски повратници највише суочени са проблемима егзистенцијалне природе, али су се вратили како би заштитили своју имовину.
- Послије рата многи су се вратили, па су поново отишли из Бугојна зато што амбијент за повратнике није добар, људи се не осјећају као своји на свом, а има назнака да и они који сада живе на подручју општине желе да оду - рекао је Милишић.
Према његовим ријечима, повратници су имали проблема што се тиче безбједности.
- То ради једна група људи, док је већина становништва свјесна да је све што смо доживјели једна заједничка несрећа - рекао је Милишић.
Милишић је указао и да је било проблема око повратка имовине.
- Све је ишло јако споро, поготово поврат станова. Након тога појавио се и проблем због јавног огласа за повратак имовине што се тиче земље. Људи нису били упућени, због чега се многи нису ни јавили на овај оглас. Послије рока од 60 дана свако се може поново пријавити, али онда постоје одређени трошкови - рекао је Милишић.