Добој: Обиљежено 27 година од петровданске битке

Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља Вила до Путниковог брда.

Предсједник Скупштине добојске Борачке организације Перо Тубић рекао је да се град Добој 1992. године бранио од непријатеља који је по обичају извршио напад током вјерског празника, а почео је гранатирањем града.

Тубић каже да су међу заосталим погинулим непријатељским војницима били и плаћеници из других земаља које су препознали по документима и ознакама на униформама, али и припадници Хрватског вијећа одбране, те регуларних снага хрватског Ријечког корпуса.

Тадашњи командант Првог батаљона Добојске бригаде Димшо Живановић рекао је да су у подне јаке муслиманско-хрватске снаге, регуларна војска Хрватске и страни плаћеници, од којих су неки били из Енглеске, напали Добој из пет праваца у пет таласа с циљем да га, потпомогнуте непријатељским снагама које су биле у Јоховцу, окруже и заузму.

- Напад је био веома жесток - артиљеријски и пјешадијски. Према процјени, непријатељ је имао намјеру да савлада одбрану заузимајући доминантне коте и продуже према Присадама, те да окруже град, пресијеку комуникацију са Бањалуком, како би се спојили са снагама који су од Брода и Дервенте већ стигле у Которско и Јоховац - навео је Живановић.

Он је подсјетио да је Добој бранио један ојачани батаљон, док су га, према расположивим подацима, напале двије непријатељске бригаде и два одреда.

Живановић је навео да су након прегруписавања, браниоци око 17.00 часова стабилизовали линије одбране, а да се посљедњи ударни талас непријатеља догодио послије поноћи када су намјеравали да извуку своје погинуле и рањене.

Припадник тадашње специјалне бригаде полиције Раденко Николић каже да је напад непријатеља био добро припремљен, јер су артиљеријом гранатирани већ обиљежени циљеви у граду, укључујући и цивилне.

Николић је негирао да су браниоци користили живи штит, за шта је оптужен врх одбране Добоја.

- Нисмо користили живи штит. Него је непријатељ са друге стране користио живи штит. Ми смо били присиљени да их пустимо да уђу у рејон Трудбеника и Развитка како не би пуцали на њих. Ми смо пуцали на оне који су имали пушку, а никад на цивиле - рекао је Николић.

Он је истакао да је град одбрањен, нажалост, са великим жртвама.

Тада најмлађи борац одбране Ненад Буквић /17/ подсјетио је да је током гранатирања страдао велики број цивила, а да је непријатељ у првом јуришу успио да продре у предграђе Добоја.

Буквић је изразио незадовољство што до данас нико није одговарао за страдања цивила и почињене злочине над Србима.

Свештеник Никола Панић указао је да се обиљежавањем данашњег датума од заборава чувају жртве оних који су страдали за одбрану огњишта, ближњих и Републике Српске.

Вијенце на мјесту изградње спомен-обиљежја у помен на петровданску битку положиле су делегације борачке организације Добоја и Станара, представници Удружења "Ветерани Републике Српске", Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила у Добоју, Удружења ампутираца, добојске Градске управе и локалних политичких партија.