Сутра помен херцеговачким устаницима
Програм обиљежавања почеће у 9.00 часова служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Василија Острошког.
У 11.00 часова у селу Крекови биће служен парастос и положени вијенци код споменика погинулим устаницима, док је за 11.30 часова предвиђено обраћање званичника и умјетнички програм.
Обиљежавању 144 године од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Илија Таминџија, Небојша Вукановић и Максим Скоко.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и да се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. Овај устанак подигнут је у мјесту Крекови у општини Невесиње, а потом се почео ширити.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.
Обиљежавање 144 године од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.