latinica  ћирилица
27/06/2019 |  08:50 | Аутор: СРНА

Кривична пријава против Кучана за геноцид и разбијање Југославије

Тужилаштву Србије за ратне злочине поднесена је кривична пријава против бившег предсједника Словеније Милана Кучана због ратног злочина над ратним заробљеницима и за геноцид у љето 1991. године, пише Политика.
Милан Кучан (Фото: Jože Suhadolnik/Delo) -
Милан Кучан (Фото: Jože Suhadolnik/Delo)

Према информацијама листа, кривичном пријавом коју је поднио адвокат Душан Братић обухваћени су и Јанез Слапар, који је у то вријеме био начелник штаба Територијалне одбране Словеније, некадашњи командант ТО Јужноприморске покрајине Словеније Франц Андерлич, као и још тројица непосредних извршилаца злочина.

Они су, према пријави, кршили правила међународног права из Женевске конвенције за вријеме оружаних сукоба који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991. године на територији Словеније између ЈНА и Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ, на једној страни, и оружаних састава ТО Словеније и других паравојних формација словеначког руководства, на другој страни.

Братић је појаснио да је Кучан био предсједник Словеније и да је имао ефективну командну власт над свим оружаним формацијама, па као такав, како је рекао, улази у ред главних злочинаца за разбијање Југославије.

- Кучан, не само да није предузео ништа да казни извршиоце, већ је подстицао на извршења дела ратних злочина, па су до 8. јула 1991. године извршени бројни ратни злочини над цивилима, међу којима су жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници, војници који су положили оружје - навео је Братић.

На данашњи дан навршава се 28 година од почетка оружаног сукоба у Словенији, који је означио почетак оружане фазе разбијања тадашње СФРЈ.

Управо је Милан Кучан на сједници предсједништва СР Словеније прочитао Декрет о отпочињању оружане акције против СФРЈ и наредио да се користи тешка артиљерија у нападима на јединице ЈНА.

Он се обратио грађанима Словеније са захтјевом да одбију сарадњу са ЈНА и њиховим породицама, укључујући и указивање медицинске помоћи.

У низу злочина који су потом услиједили убијено је 44 припадника ЈНА, шест официра, седам подофицира, 30 војника, међу којима 11 несрпске националности, док је 184 припадника ЈНА рањено.