Београд- Отворен Међународни сајам књига

Бећковић је истакао да је овај сајам највољенији на свијету и "црвено слово у календару српске културе".

Према његовим ријечима, београдски Сајам је посебан и по томе што је немогуће разочарати се у њега, да је духовна својина читалачког народа и да му је нико не би смио одузети.

Бећковић је нагласио да је овај сајам и једно од ријетких мјеста без "покондиреног и лажног елитизма".

"Нека га нико не присваја и не уписује у свој посед како никада не би постао хотел са пет звездица", сугерисао је Бећковић.

Он је напоменуо да годинама књигу са свих екрана проглашавају анархизмом и замјењују новим, модернијим оружјима.

"У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфу технологије, књига опстаје", нагласио је академик Бећковић.

Он је оцијенио да је Сајам без читалаца као црква без вјерника, а да у Србији, како се чини, нема читаоца који не учествује у овој светковини.

"Зна се да само Срби имају крсну славу, али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге", рекао је Бећковић.

Бећковић је додао да је на слави најуваженији почасни гост, а да је ове године ту част и радост Србији указала Краљевина Мароко.

Писац и историчар из Марока Абдулах Бусуф захвалио је Србији што је изабрала Мароко као прву арапску земљу за почасног госта Сајма и нагласио да ће то без сумње значити велику подршку за развој двије културе и двије земље.

Он је нагласио да српско и мароканско друштво имају исту карактеристику, а то је отвореност и прихватање другог.

Бусуф је најавио да ће се Мароко представити са више од 1.000 наслова.

Отварању сајма присуствовали су министар културе Србије Владан Вукосављевић, министари културе Русије и Марока Владимир Медински и Мохамед Ел Араж као и бројни представници дипломатског кора у Србији, културни и јавни радници и грађани.

У седам сајамских дана читалачкој публици ће бити представљено 1.000 излагача из Србије и иностранства.

Слоган овогодишњег Сајма је "Радост читања", који је одабран са намјером да се у вријеме дигиталне цивилизације и кризе књиге укаже на вриједност оног што је написано.