Грчка први пут послије осам година није у кредитном програму
У оквиру Европског стабилизационог механизма тој земљи је обезбијеђено готово 62 милијарде евра од 2015.године, а тај новац је искоришћен за реформу привреде и докапитализацију банака.
Крај кредитног аранжмана значи да Грчка први пут за осам година може да позајмљује новац на финансијском тржишту. Заједно са помоћи добијеном од ММФ-а, кредити дати Грчкој од 2010. године достигли су 260 милијарди евра, што је највећа сума у историји финансијске помоћи некој земљи. Од европских партнера стигла је честитка.
"Могу да кажем да је од данас програм Европског стабилизационог фонда успјешно завршен за Грчку. Први пут од 2010. године та земља може да стане на своје ноге. То је било могуће захваљујући изузетним напорима грчког народа, доброј сарадњи нашег механизма и актуелне владе и подршци европских партнера кроз кредите и олакшавање грчког дуга", рекао је Марио Кентено, директор Борда гувернера Европског стабилизационог механизма.
Као услов за дате кредите било је то да грчка влада мора да уведе низ непопуларних мера штедње.
Грчка привреда је постепено расла посљедњих година, али је и даље у минусу од 25 одсто у односу на период прије дужничке кризе.
Централни атински трг Синтагма био је поприште честих протеста незадовољних Грка протеклих година, а један од власника киоска на том тргу добро памти то вријеме.
"Мислим да је у љето 2010. године било највећих нереда. Осјетио сам као да сам протагониста ратног филма 'Вод' Оливера Стоуна. Било је сузавца на све стране, запаљивих бомби, каменице су летјеле на нас. Мој киоск је на средини трга, нисам знао шта да радим, да напустим свој објекат или да га штитим. Ништа слично не памтим, каже Христос Папагеоргију, власник киоска.
Грчка од данас сама управља својим економским пословима, али ће ипак бити под појачаним надзором Европске комисије, што би требало да осигура да се убудуће не одустане од реформи које су договорене са кредиторима.