ПД ПС БиХ: На дневном реду мигрантска криза и више законских приједлога
Посланици би требало да размотре информацију Савјета министара о спровођењу плана хитних мјера и реализацији активности наведених у информацији о процјенама и могућностима БиХ у вези с питањем избјегличке кризе у региону и ЕУ, те прегледу ситуације у вези с мигрантском кризом на западнобалканској рути.
На дневном реду је и захтјев Савјета министара за разматрање по хитном поступку Приједлога закона о измјени Закона о Обавјештајно-безбједносној агенцији /ОБА/ БиХ.
Предложеним законом спроводи се одлука Уставног суда БиХ и њиме се прописује
садржај писаног захтјева у вези с тајним прикупљањем података за које је потребно судско овлаштење, те уводи ограничење укупног трајања ове мјере.
Према измјенама закона, налог може бити одобрен за период до 60 дана, а у случају потребе за продужење мјера, на писани образложени приједлог генералног директора, судија може продужити важност налога на додатне периоде од по 30 дана, с тим да одобрене мјере могу трајати укупно најдуже 48 мјесеци.
Уставни суд БиХ прошле године прихватио је апелацију замјеника предсједавајућег Представничког дома Борјане Кришто и прогласио неуставним три одредбе Закона о ОБА.
Посланици би у другом читању требало да се изјасне о измјенама и допунама Закона о служби у Оружаним снагама БиХ, којима се предвиђа продужење трајања службе професионалних војних војника.
Овим измјенама максимална дужина трајања службе војника помјера се до навршених 40 година, с досадашњих 35, односно 38 година, чиме БиХ слиједи праксу земаља региона.
Истовремено се прописује процедура за продужење уговора у погледу испуњавања психофизичких стандарда, што ће омогућити континуирану спремност војника у извршавању задатака и, уз њихово стечено искуство, додатано ојачати Оружане снаге БиХ.
Допунама Закона, између осталог, помјера се и дужина трајања службе војника у резервном саставу са 35 на 40 година живота.
Представнички дом требало би да обави расправу о извјештају Европске комисије за БиХ за 2018. годину, у којем је, између осталог, констатовано да се БиХ налази у раној фази провођења реформе јавне управе, те да је одређен помак постигут у правосудном систему, али да реформе генерално споро напредују.
Наглашено је да постоји одређени ниво припреме када је ријеч о борби против корупције, али да је она широко распрострањена те је због тога и даље изражена забринутост.