Београд би од Загреба могао да тражи 40 милијарди евра одштете
У ту суму урачуната је штета нанесена приватној имовини 400.000 протјераних Срба из Хрватске, укључујући винограде, воћњаке, као и механизацију коју су имала сеоска домаћинства, рекао је Штрбац за Вечерње новости.
Процијењено је да 50.000 станова у власништву Срба вриједи три милијарде евра, а ту су и пензије које им Хрватска дугује, културно благо Српске православне цркве, имовна предузећа.
Лист подсјећа и да Загреб не одустаје од тога да пред предсједником Србије Александром Вучићем покрене питање ратне одштете које је у Хрватској до сада отварано у неколико наврата, али су то радили крајњи десничари који су тврдили да Београд треба да плати 32 милијарде евра Загребу.
- Као чланица ЕУ, Хрватска је у позицији да нас уцјењује и сасвим је могуће да ће рећи - или нам исплатите ову суму или нећемо дати сагласност за ваше учлањење у Унију. Али, ако такав наступ не спријече моћније чланице ЕУ које имају утицаја на Загреб, одговор Србије може да гласи - Хвала лијепо и Европо, лаку ноћ" - рекао је Штрбац.
Како лист наводи, да би Загреб уопште био у прилици да тражи ратну одштету, за то прво неки суд мора да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као посљедица слиједи накнада штете. Напомиње да у Загребу, међутим, никада није рјешавана једначина колика је штета коју су претрпјели Срби који су из Хрватске протјерани.
Како је Међународни суд правде већ одлучивао по тужби Хрватске против Србије, и одбацио је, њихов циљ остаће недостижан, наводи лист, и додаје, да би арбитража могла да буде друга опција, али за њу мора да постоји и сагласност Београда.
Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин предсједнику Србије Александру Вучићу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, али хрватски премијер Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају.
Пленковић је подсјетио на члан седам Споразума о нормализацији који је потписан 23. августа 1996. године у Београду у којем се каже да ће у року од шест мјесеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину.
Он каже да тај споразум никада није потписан јер су разговори били прекинути.
Извор: СРНА