Холандски кардиолог: Нема смрти послије смрти!
Као стручњак за природне науке мислио је да човјек који је изгубио свијест није способан да опажа, али је промјенио мишљење 80-тих година XX века, када му је мушкарац који се пробудио из коме тачно описао гдје је медицинска сестра ставила његову протезу и шта су љекари говорили поред његовог кревета.
"Заинтересовао сам се и почео систематски да испитујем људе који су имали срчани застој", рекао је Ломел.
У једном истраживању му је 18 одсто од укупно 282 анкетирана у Холандији испричало да су током срчаног застоја свјесно доживјели све што се око њих догађало. Већина је наводно осјетила да је љубав најважнија ствар и на овом, и оном свеијту и због тога су након искуства блиске смрти значајно промијенили начин живота.
Ван Ломел је приказао и цртеж шестогодишње дјевојчице који описује њено лично искуство: на њему се види како насмејана лебди изнад сопственог тијела, које реанимирају два мушкарца.
"Мала дјеца ништа не знају о медицинском оживљавању. Дјевојчица је нацртала оно што је видјела када јој је срце стало", објасни је Ломел.
Он је такође описао документовани случај пацијента који је свјесно опажао шта се догађа око њега, иако је апарат на који је био прикључен престао да региструје мождану активност.
Кардиолог је увјерен да постоји не-локална свест с оне стране времена и простора. Мождана кора има функцију интерфејса за свијест и има само посредну улогу (слично као ТВ-пријемник за различите канале). Та не-локална свест повезана је са свиме што постоји. Због тога људи често сасвим сигурно знају како се осјећају људи који живе далеко од њих, или изненада “знају“ да су мртви, сматра Ломел.
Сабина Мене, која је обољела од леукемије, испричала је да је у тренутку "смрти" напустила тијело и осјетила огромно олакшање, јер више није имала болове. Како каже, неко вријеме је лебдјела на таваници, а затим напустила просторију и нашла се у свјетлости, гдје је осјетила слободу, љубав и срећу.
У том тренутку је до детаља видјела свој живот. Онда се вратила у тијело. Дуго о томе није хтјела да говори, нити је могла да схвати шта јој се десило. Данас каже:
"Не бојим се смрти, јер знам да не могу да умрем, да нико од нас не може да умре. Свијест наставља да живи. Немам више ни страх од живота", рекла је Мене.
Извор: Блиц