Зашто бебама треба читати и прије него што проговоре?

Родитељи у просјеку почињу да читају дјеци тек кад им је девет мјесеци или више, а требало би много раније, сматрају аутори студије. Они указују на чињеницу да се код раног читања дјеци не ради само о њиховом учењу говора. Ради се и о осјећају збринутости, кажу стручњаци, напомињући да је репрезентативно истраживање показало како петина дјеце остане без тог искуства.

Емоционална компонента

Моцарт за вријеме пливања за дјецу, кинески за дјецу која још не знају да ходају? Лична стријемљења неких родитеља у новије вријеме су изродила и неке необичне појаве. Али, стручњаци за образовање сматрају да је основна тенденција позитивна. Добро и разноврсно образовање је јако важно, показало је репрезентативно истраживање међу родитељима који имају дјецу узраста између три мјесеца и три године. 86 посто мајки и очева кажу да је добро образовање важно за њихово дијете, што је више него оних који кажу да им је важна уљудност и добро понашање њихове дјеце (83 посто).

А да читање спада у образовање, то је за већину родитеља само по себи разумљиво. Ипак, код многих родитеља је примјетна грешка у размишљању када је у питању читање дјеци. "Родитељи имају поприлично трезвен поглед на читање. И мисле да дијете треба већ нешто да зна како би имало користи од читања. Ипак, они потцјењују емотивну компоненту овог ритуала", каже шефица студије Симон Емиг.

Заједничко прелиставање сликовница или књига доприноси стварању блискости, а притом код дјетета изазива осјећај сигурности и заштићености.

Преко додира до читања

Тромјесечна беба није у стању дуже да посматра слике или слуша приче. "На самом почетку много тога иде преко додира. Дјеца буквално упознају предмет књигу. И није страшно ако је који пут и загризу", каже Емиг.

Прве дјечје књиге су ионако од робуснијег материјала попут пластике, текстила или дрва, а то су материјали које дјеца преко додира већ познају преко својих играчака. "Када се касније сретну с правом књигом она више за дјецу није страни него добро познати предмет који је саставни дио животне средине", каже наша саговорница.

Кад је читање у питању, никада не може бити прерано. Истраживања показују да једна петина родитеља уопште не чита својој дјеци, а свако друго дијете одраста у домаћинству с највише десет дјечјих књига.

Инвестиција у будућност

"Ако се дјеци често чита и ако и сама читају, онда им је касније у животу лакше да разумију текстове", додаје Емиг. Навика родитеља да читају дјеци није само ствар образовања него и личних искустава из дјетињства. "То је зачарани круг: ко сам није доживио да му родитељи читају, вјероватно то ни сам неће чинити", закључује она.

Притом ова навика нема везе ни са степеном образовања родитеља нити с примањима. Често је, како кажу стручњаци, довољно мало за почетак ритуала читања. Који пут је дјечја књига као поклон покретач. Јер, према студији, само сваки седми родитељски пар није искористио књигу коју је дијете добило на поклон.

Извор: Б92