Нове методе у лијечењу мигрене

Мигрене се могу јавити у дјетињству, постати све чешће у адолесценцији, а најчешће се јављају између 35. и 39. године живота.

Мигрене су поремећај који утиче на цијело тијело, а недавно истраживање је показало да је ријеч о "абнормалном стању нервног система које обухвата неколико дијелова мозга", каже др Чарлс са Универзитета у Калифорнији.

Прије него што је било могуће проучавати функције мозга преко магнетне резонанце или ПЕТ скенера, сматрало се да мигрене изазивају отекли, попуцали крвни судови у лобањи, и да обично нападају једну страну главе. За уобичајене симптоме мигрене се узимају лијекови који сужавају крвне судове.

Они, међутим, могу помоћи само неким пацијентима, а није безбиједно да их користе људи са срчаним обољењима.

Осим тога, традиционални лијекови могу помоћи само малом броју оних који пате од ове појаве.

То су лекови који се продају у апотекама, попут "ацетаминофена" или нестероидних антиинфламаторних лекова као што су "ибупрофен" и "напроксен", али и триптана који се дају на рецепт као што су "имитрекс", затим опиоиди који се не преписују правилно, и ергот који се користи као спреј за нос. Сви они имају нуспојаве.

Неуролози који се специјализују у проучавању мигрена и лечењу сада третирају мигрене као поремећај мозга, са симптомима и знацима који се могу појавити један или више дана након почетка главобоље и трају чак и ако бол нестане.

На основу новог поимања овог проблема, сада су доступни снажнији и мање штетни лекови, премда неке тек треба одобрити.

Да би биле ефикасне колико је то могуће, нове терапије захтевају од пацијената да реагују на упозоравајуће знаке мигрене у тзв. продромалној фази - када се јављају симптоми попут зијевања, иритације, умора, жеље за храном и осјетљивости на свјетлост и звук, дан или два прије главобоље.

"Могуће је да су многе терапије дјелотворне, укључујући и медитацију и технике за опуштање, које не помажу када воз напусти станицу", каже др Чарлс. Оно што може изазвати мигрене код људи који су им подложни јесте избјегавање оброка, нередован унос кофеина, лош сан и стрес.

"Превентивна терапија требало би да се узме у обзир ако се мигрене јављају једном недјељно или четири или више дана у току мјесеца", пише др Чарлс.

Потенцијални лекови су и лекови за крвни притисак попут бета блокатора; антиепилептика као што је "топирамат" (топамакс), и трициклични антидепресиви као "имипрамине" (тофранил). Такође, ботулински токсин, или ботокс, у Америци је одобрен за лијечење мигрена.

Сада постоје и нови лекови који делују на мозак, а који имају веома мали број нуспојава. То су уређаји који се држе у руци или се носе као траке за косу, попут "сингле-пулсе ТМС" (који се користи за транскранијалну магнетну стимулацију) и "цефалy т-СНС" (за транскутану електричну нервну стимулацију), који преносе магнетску или електричну енергију до нерва кроз лобању до мозга.

Ускоро ће у Америци бити одобрена нова врста лијекова који директно траже пептиде за које се вјерује да изазивају појаву мигрена. То су и моноклонална антитела која се дају путем ињекције или интравенозно, и тзв. ЦГРП лијекови који се узимају оралним путем.

Извор: Недељник