latinica  ћирилица
02/08/2017 |  21:39 ⇒ 21:55 | Аутор: РТРС

Сазнајте по чему је Евија јединствена на свијету

Скривено на југоисточном дијелу острва Евија међу лавиринтима стијена које се уздижу изнад Егејског мора, налази се мало село Антија.
Евија - Фото: Screenshot
ЕвијаФото: Screenshot

У кругу од 40 километара овдје нема ни хотела, ни ресторана, а толико је удаљено од цивилизације да га нема чак ни на Гугловим мапама.

Али ако вас неким чудом пут нанесе на обронке планине Охи, чућете неки необичан "цвркут" из даљине. То је језик становника Антије, којим се служе већ хиљадама година, како би се довикивали с брда на брдо.

Језик сфирија један је од најређих и најугроженијих језика на свијету. Ријеч је о језику који се служи искључиво звиждуком. Разумију га само пастири и пољопривредници из Антије који су га поносно вијековима преносили с кољена на кољено.

Међутим, у посљедњих неколико деценија, број становника Антије пао је са 250 на 37, а како најстарији звиждачи губе зубе, више не могу да изразе највише тонове потребне за споразумијевање. Данас је остало само шест људи на планети који "говоре" овим немуштим језиком.

Нико не зна како је језик настао. Неки становници спекулишу да је потекао од персијских војника који су се у њиховим планинама борили прије 2.500 година. Други мисле да је настао у доба Источног римског царства као тајни начин алармирања становништва на надолазеће пирате или непријатеље.

Чак се сматра да је у доба древне Атине увијек упошљаван по један звиждач у Антији да с висина упозорава на долазак непријатеља.

Занимљиво је да је модерни свијет открио сфирију тек 1969. када се један авион срушио у брда иза Антије. Спасилачке службе тражиле су несталог пилота и чули су пастире како се споразумијевају својим тајним звиждуком.

Димитра Хенген, грчка лингвисткиња, сматра да је сфирија заправо верзија говорног грчког, само у звиждуку, будући да слова и слогови одговарају одређеним тоновима и фреквенцијама. Због разлика у звуку који човјек производи говором и звиждуком, они који се служе сфиријом могу да се споразумијевају на удаљености од чак четири километра.

Можете замислити колико је то корисно, ако имате у виду да су струју и водовод добили тек прије 30 година, а да телефоне још немају.

Данас постоји око 70 језика у свијету који се заснивају на звиждању и сви су заступљени у неким удаљеним планинским селима. На крају крајева, лакше је скупити усне и зубе и звизнути, него се тетурати низ и уз падине сваки пут кад хоћете да позовете комшију на чашицу уза.

Извор: Агенције