Свјетска недјеља дојења
Тема Свјетске недјеље дојења 2017. године је: "Подржати дојење заједничким снагама".
Наведена тема има за циљ да истакне да се повећање дојења међу мајкама може постићи само сарадњом више сектора и више генерација. Дојење није одговорност само мајки. Заштита, промоција и подршка дојењу је колективна одговорност друштва у којем сви имамо значајну улогу у стварању окружења у којем ће мајке успјешно дојити. И ове године се посебно жели нагласити да је заштита, промоција и подршка дојења повезана са сваким од циљева одрживог развоја. Тренутак је када дојење треба посматрати изван оквира који су само везани за исхрану. Мајчино млијеко је природни производ који не изазива загађивање животне средине и стварање отпада. У том смислу, јасна је веза између производа који замјењују мајчино млијеко и њиховог негативног утицаја на животну средину. Сваке године, у свим земљама свијета Свјетска недјеља дојења је и прилика да се промовише заштита права жена и стварање услова да на радним мјестима жене буду у могућности да доје.
Мајчино млијеко је јединствено по својој хранљивој вриједности и саставу, што обезбјеђује најбољи могући развој и раст дјетета. Овакав начин исхране значајно смањује могућност настанка потхрањености, малокрвности и гојазности.
Препоруке Свјетске здравствене организације су да треба искључиво дојити првих шест мјесеци без додавања друге врсте хране и напитака.
Осим важности у исхрани, дојење штити бебу од заразних, упалних и имунолошких болести и поремећаја. Дојење благотворно дјелује на емоционални, психички и интелектуални развој дјетета, али и психичку стабилност мајке. Не треба заборавити ни економске предности јер је мајчино млијеко бесплатно. Оно је увијек спремно, хигијенски и термички.
Ситуација у Републици Српској у погледу дојења
У Републици Српској су посљедњих година учињени напори на унапређењу дојења и стварању адекватног окружења за дојење кроз развијање мреже “Болница пријатеља беба“. У породилиштима Републике Српске се, захваљујући увођењу “Baby Friendly“ програма, дојење заговара као једини начин исхране, медицинско особље је обучено да пружи помоћ породиљи приликом дојења, те се организују школе за породиље на којима им се, између осталог, говори о предностима дојења.
Увиђајући важност првих година живота као најважнијег периода за раст и развој дјетета у 2011. години, Влада Републике Српске усвојила је Политику унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској. Циљ ове Политике је да се створе оптимални услови за правилан раст и развој дјеце како би свако дијете, без обзира на средину из које потиче и своје индивидуалне могућности имало услове за здрав почетак живота и како би достигло свој пуни потенцијал.
У 2012. години су усвојене Политика унапређивања исхране дјеце до пет година живота и Политика унпређивања здравља становништва Републике Српске до 2020. године. Циљ Политике унапређивања исхране дјеце до пет година живота у Републици Српској је унапређивање исхране и превенција обољења удружених са исхраном дјеце до пет година живота.
Приоритетни правци дјеловања дефинисани у политици између осталог су:
1. Подршка за здрав почетак живота посредством:
- промоције феталне исхране – оптималне исхране трудница;
- заштите и промоције дојења и подршке дојењу;
- увођење правовремене, адекватне и сигурне надохране дојенчади и мале дјеце и промоције развоја предшколских и школских политика за исхрану и сигурност хране и
- израда нормативних аката који регулишу нормативе и стандарде за исхрану дјеце у предшколским установама.
2. Обезбјеђивање сигурног, здравог и одрживог снабдијевања храном, посредством:
- промоције искључивог дојења до шест мјесеци живота бебе као најадекватнијег и најсигурнијег начина исхране у том узрасту;
- побољшања доступности и расположивости хране ревизијом пољопривредне политике и подстицање домаће производње хране;
- промоције одговарајуће фортификације основних прехрамбених намирница микронутријентима на основу спроведених истраживања;
- побољшања нутритивног квалитета залиха хране и сигурности хране у јавним институцијама (унапређивање начина чувања хране);
- усклађивања комерцијалног снабдијевања прехрамбеним производима са смјерницама о исхрани;
- истраживања и примјене економских инструмената (порези, субвенције) на прехрамбене производе који се повезују са факторима ризика за појаву масовних незаразних обољења;
- успостављања циљаних програма за заштиту осјетљивих група становништва и
- успостављања интерсекторских система сигурности хране у складу са оквиром анализе ризика “Codex Alimentarius“.
Резултати истраживања везано за навике дојења дјеце у Републици Српској
Резултати истраживања везаних за навике у исхрани дјеце млађе од пет година, са посебним освртом на аспект дојења указују на то да су навике везано за искључиво дојење дјеце у порасту. Наиме, подаци добијени у истраживању “Кластерско истраживање вишеструких показатеља социјалног и здравственог стања дјеце и жена у Републици Српској у 2006. години“ указују на то да је око 71 процента мајки започео дојење свога дјетета током првог дана након рођења. Приближно осам процената дјеце млађе од шест мјесеци је искључиво дојено. У узрасту од шест до девет мјесеци, 43,2 процента дјеце су дојена и добијала су чврсту или кашасту храну. У узрасту од 12 до 15 мјесеци, 11 процената дјеце је још увијек дојено, а у узрасту од 20 до 23 мјесеца пет процената дјеце је још увијек дојено. “Истраживање вишеструких показатеља у Републици Српској 2011-2012. године“ је указало на то да је приближно 32,0 процента дјеце млађе од шест мјесеци искључиво дојено, у узрасту од 12 до 15 мјесеци њих 11,4 процената је и даље дојено, а у узрасту од 20 до 23 мјесеца 6,2 процента дјеце је још увијек дојено.
Дојење је дугорочно улагање у здраву будућност дјеце, као и у добробит цијелог друштва и заједнице.