За санирање штете од мраза у пољопривреди не постоје намјенска средства (ВИДЕО)
Због недовољне информисаности и економске ситуације ,мало је оних који се одлуче да плате скупо осигурање.
Ова врста осигурања једна је од најризичнијих и за осигуравајућа друштва.
Никола Вукелић каже да је имао лоше искуство са осигуравјућом кућом јер је, непажњом, осигурао воћњак од основних ризика- пожара, грома и поплаве, у шта мраз и лед нису били укључени.
- Не постоји осигурање које жели да вам осигура воћњак од мраза и леда у Републици Српској, док таква осигурања постоје у Словенији и Хрватској, додаје Вукелић.
Разлог томе могао би да буде и тај што је управо осигурање усјева и плодова једно од најризичнијих и за осигуравајућа друштва.
- Премија осигурања није мала, па се одлучују само на осигурање од основних ризика, пожара, грома и гада а требало би да се осигурају и од осталих ризика, истиче Станија Дивљак.
У ресорном министарству кажу да је прошле године воћарима исплаћено од 100 до 200 марака по хектару за санирање посљедица мраза.
- Ако Влада Републике Српске процијени да је мраз угрозио воћарску производњу толико да не може да се занови у наредној години или на неки начин обнови, онда се морају издвојити додатна средства за санирање тих посљедица, наводи Гордана Роквић, савјетница министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Иако им екстремни климатски услови од којих зависе њихови приноси, протеклих неколико година не иду наруку, евиденције показују да проценат осигураних није на задовољавајућем нивоу.